Otkriće kiselog mleka pripisuje se bugarskim stočarskim plemenima koja su s ovim čudesnim napitkom upoznali narode Osmanskog carstva, preko kojih je dospeo u Zapadnu Evropu. Najveću popularnost steklo je u 16. veku, kad je Sulejman Veličanstveni poslao poznatog turskog lekara da izleči tadašnjeg kralja Francuske od stomačnih tegoba. Lekar je poveo i stado ovaca kako bi mogao da pravi čudotvorni lek za kralja koji je uz ovčije kiselo mleko i ozdravio.
U Aziji i Evropi kiselo mleko i njegov brat jogurt mnogo su više od dijetetske hrane, bilo da se jedu sami bilo da se kombinuju sa drugom hranom. Kiselo mleko je dodatak doručku, ali se na mnogo načina i kuva i peče, pri čemu dobija rafinirani ukus, baš kao i bilo koji od francuskih krem sosova za gurmane.
U zemljama u kojima je deo kulinarskog dnevnog reda, kiselo mleko koristi se i u svečanim jelima. Dobro se slaže s indijskom paprenom hranom, kojoj daje svilenkast ukus i mnogim jelima je dodatak za kraj, kao šlag na torti, uz beli luk. Domaćinstva u zemljama Levanta uvek drže u frižideru kiselo mleko, koje zovu laban. Davno, laban se čuvao tako što su ga beduini sušili na suncu, u pogodnim udubljenjima u kamenu, sve dok od njega ne bi postala grudva, tvrda a lomna, jestiva tek pošto bi joj se dodala voda. Ta vrsta ukiseljenog mleka zove se žamid ili džamid.
Orijent više koristi punije kiselo mleko, koje se cedi u tankoj tkanini satima i potom hladi takođe nekoliko sati. Grčko čvrsto mleko, koje se može naći u samouslugama u svetu, isto je tako isceđeno, samo tehnološki. Jordansko-sirijsko-libanski specijalitet mansaf ne bi postojao da litre i litre kiselog mleka, u kojem se kuvala jagnjetina pre nego što će u kofama biti nasuta preko piramide od pirinča, posute orasima, bademima, lešnicima, nemoguće je ponoviti u zapadnjačkim uslovima.
Rusi su poznati kao ljubitelji fermentisanih mlečnih proizvoda kao što su jogurt, kefir i kiselo mleko a potvrdu za delotvornost ovih napitaka treba potražiti u dugovečnosti i dobrom zdravlju njihovih predaka sa Kavkaza, kojima su to osnovne namirnice.
Finci po glavi stanovnika piju najviše mleka na svetu, verovatno i kiselog – 184 litra, Evropljani sa zapada kontinenta 80-90 litara, baš kao i Amerikanci, a Kinezi su na dnu lestvice sa 8,8 litara u godinu dana.
Kiselo mleko ima veliki potencijal mešanja s drugim namirnicama. Retka su testa u kojima nema neke šolje kiselog mleka. Sva domaća masnija testa za doručak ili predjelo obavezno ga imaju kao neizostavan sastojak - pite, gibanice, proje, banice... A tek salate! Veliki je udeo kiselog mleka ukusu u svim hladnim i toplim čorbama, namazima s povrćem ili mesom, varivima. Jedno od najlepših predjela, arapski “tarator” ne bi postojalo bez kiselog mleka dok je iranski “mast va hjar”, kiselo mleko s krastavcem, jedno od najviše osvežavajućih mezeta.