Porodični Magazin

MLEKO OD SOJE I PIRINČA

Pirinčano i sojino mleko su, u modernoj ishrani, dva najzastupljenija biljna mleka na svetu. Mada su zbog svojih nutritivnih svojstava veoma popularni artikli u ishrani vegetarijanaca i vegana, postaju sve prisutniji i u svakodnevnoj ishrani tradicionalnih kuhinja mnogih zemalja. Redovno se koriste kod porodica koje vode računa o zdravoj ishrani zbog mnoštva prednosti koje nude ovi proizvodi.

Upotreba sojinog mleka, po nekim zapisima, počela je u Kini, 82. godine nove ere. Pirinčano mleko nam takođe dolazi sa Dalekog istoka, gde se ova žitarica gaji i milenijumima koristi kao osnova u ishrani.

Pirinčano mleko je alternativa i onima koji ne piju kravlje mleko zbog alergije koju im ono izaziva, kao i oni koji su alergični na soju. Pirinčano mleko ne samo što je hranljivo, ono se lako vari u organizmu što predstavlja rasterećenje za naš želudac i creva. Ima malo masti i slobodno se može koristiti i u pripremi jela umesto kravljeg mleka. Ovo mleko može da se koristi za pripremu milkšejka ili pudinga, muslija, supa i sosova na isti način kao i obično mleko. Jedino se ne preporučuje deci mlađoj od tri godine, ali je veoma korisno za dijabetičare.

U vreme posta ponestaje ideja šta spremiti a da se svima svidi. Jednostavno se sprema i može se čuvati u frižideru 3-4 dana. Sutlijaš ili puding sa pirinčanim mlekom su odlični, deca neće primetiti razliku.

Soja i njeni proizvodi veoma su cenjeni i traženi u svetu otkako su potvrđene sve njene vrednosti. Od svih proizvoda posebnu pažnju privlači sojino mleko.Žene ga piju često u postmenopauzi da bi nadoknadile nedostajuće hormone, a muškarci da bi se snabdeli korisnim sastojcima za svoj organizam. Napitak dobijen specijalnim postupkom iz sojinog zrna, po sastavu i konzistenciji sličan je životinjskom mleku. U odnosu na kravlje mleko ima više proteina a manje masti. Siromašnije je i ugljenim hidratima.

Ne sadrži holesterol pa može da se konzumira u prevenciji pojedinih oboljenja srca i krvnih sudova. Bela boja sojinog mleka potiče od glicina, koji se vezuje za kalcijum kao i u kravljem mleku. Međutim sojino mleko nema ukus kravljeg mleka. Mirisom podseća na zeleni grašak. Ne sadrži so, čvrste masti, kao ni mlečni šećer laktozu, zbog čega se čini retko i vodnjikavo, a da bi se korigovao ukus, sojinom mleku dodaje se vanilin šećer ili malo soli.

Kalcijum i naše kosti

Zdravih i jakih kostiju nema bez kalcijuma, minerala kojim obiluju mleko i mlečni proizvodi, lisnato zeleno povrće, brokoli, peršunov list, susam, soja, cimet, cvekla, badem, sok od jagoda, riba sa sitnim kostima, što bi značilo da ove namirnice treba uzimati što češće. Nažalost, istina je drugačija...

Odrasle osobe ne luče enzime koji mogu da razlože belančevine iz kravljeg mleka. Ovo se ne odnosi na kiselo mleko, mladi sir, jogurt i domaći kajmak.

Odraslim osobama preporučuje se dnevni unos od 900 do 1.600 mg kalcijuma, kojim obiluju biljna mleka izdvojena iz soje i pirinča.