Porodični Magazin

Istina je u vinu a zdravlje u grožđu!

U ovoj priči baziraćemo se na grožđu kao voću, mada ga mnogi potrošači vezuju isključivo za proizvodnju vina, pa ćemo tako pričati o njegovom ukusu i hranljivim vrednostima. Iako postoje brojne sorte, većina uživalaca zna za belo i crno grožđe.

Crno grožđe treba da bude što tamnije, gotovo crno, a kada se grozd protrese zrna ne smeju da ispadaju. Kožica crnog grožđa veoma je vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.

Crno grožđe trebalo bi jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Belo grožđe je u mnogo čemu slično crnom. Ima približno istu energetsku vrednost, što znači oko 20 odsto šećera, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima. Takođe nije preterano bogato ni kalijumom i kalcijumom.

Osim što osvežava, grožđe predstavlja lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, kao i za uklanjanje reumatskih tegoba i kožnih alergija. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, odnosno sprečava demenciju i degenerativne očne bolesti. Ne sadrži holesterol, ali utiče na stvaranje dobrog holesterola HDL. Zbog toga se grožđe posebno preporučuje deci, starijim osobama, rekonvalescentima, praktično svima, osim dijabetičarima, koji ovu voćku moraju pažljivo da koriste. Grožđe sadrži jabučnu i vinsku kiselinu, pektine, odnosno materije koje usporavaju resorpciju masti, tanine, među kojima posebno antocijan, važan za obnavljanje krvi.

Od vitamina sadrži vitamin A i C, i vitamine B grupe, a od minerala kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum. S obzirom na to da sveži sok sadrži takođe sve ove sastojke, predstavlja izuzetan čistač jetre, a takođe pomaže pri izbacivanju urinske kiseline iz tela.

Uživanje u grožđu (Vitis vinifera) datira još od drevnih naroda, koji su ga koristili kao eliksir mladosti. Pretpostavlja se da je prvo grožđe raslo oko obala Crnog mora šireći se ka jugu, još pre osam hiljada godina. Veruje se da su prva vina nastajala nekontrolisano na visokim temperaturama, gde je brzo dolazilo do vrenja soka grožđa. Takva vina bila su prava dionizijska poslastica - gusta, sirupasta i slatka. Najčešće su razređivana vodom i mešana sa začinskim biljem, medom i sirom. Sve do sredine 19. veka svaki isceđen sok od grožđa odmah je pretvaran u vino. Tek otkrićem pasterizacije uspeli su da dobiju nefermentisani sok kao posebno piće.