Porodični Magazin

Kako bi glasila definicija LJUBAVI sa kojom bi se svi ili bar većina mogla složiti? U svakom slučaju, za dvoje ljudi koji započinju i grade svoj partnerski odnos, važno je da Ljubav doživljavaju i tumače na sličan način. Od toga u velikoj meri zavisi da li će odnos uspeti. Na početku odnosa pretežno upravlja hemija i neretko zaljubljeni ovaj intenzivan doživljaj prijatnosti poistovećuju sa Ljubavlju. Može se reći da je naše prvo ljubavno iskustvo - doživljaj voljenosti duboko isprepletano i “trajno” u memoriji povezano sa doživljajem zadovoljstva.

Osoba koja u komunikaciji sa drugima pribegava manipulaciji ima iskrivljenu sliku realnosti, jer je njena slika o sebi grandiozna, prepotentna. Manipulativne osobe u komunikaciji ne uvažavaju sagovornika, jer uvažavanje sagovornika dovodi u pitanje njihovu ličnu vrednost. Za ove osobe komunikacija je teren gde će pokazati svoju superiornost tako što će nadjačati, pobediti, takoreći omalovažiti sagovornika.

Suze uglavnom poistovećujemo sa tugom. Šteta. Još je veća šteta ako tada suzama ne dozvolimo da nas umiju. Ganutost je emocija koja izražava saosećanje i empatiju, labavi granice „ja“ i budi plemenitost, doživljaj povezanosti sa drugima i pripadanje. Najčešće je izražavamo suzama.

Često se susrećemo sa konstatacijom ili pitanjem -  Nemam hrabrosti da... Kako da sebe motivišem za promenu...? Ako se javi i ojača sumnja u vlastite sposobnosti, strah zauzima mesto hrabrosti.
Strah se tada može predstaviti na različite načine i često uspešno sabotirati samu osobu.
Strah od neznanja, novog, greške, odbacivanja od važnih drugih osoba, strah od razočarenja, strah od napora (da li ću moći) koji treba uložiti u promenu,…
Sve to, mogli bi objediniti strahom od neuspeha!

Ljutnja je neprijatna emocija koju doživimo kada svoj vrednosni sistem provučemo kroz vrednosni sistem druge osobe ili obrnuto, a ishod je konflikt naših vrednosnih sistema. Vrlo realna i svakodnevna pojava!

Od kada je sveta i veka ljudski rod peva. Pevanje je uvek bilo u funkciji privlačenja pažnje. Kontekst je određivao cilj pevanja, poruke koju šalje, željeni nivo komunikacije i bliskosti. Pevanje pojačava poruku koja stiže iz bića, prenosi poruku – ko smo?!

Danas je sve manje onih koji nisu imali priliku da čuju snimak sopstvenog glasa emitovanog sa nekog uređaja. Skoro da nema osobe koja to nije doživela u najmanju ruku kao neprijatno iskustvo ili se čak postidela sopstvenog glasa...

“Smatram da je to profesija koja nikako nije za porodičnog čoveka, da nosi dosta loših stvari sa sobom.” - reči su jedne mlade žene koja je svom mužu postavila uslov da će se razvesti ukoliko ne promeni zanimanje.

Kako naći meru sebi svojstvenog i prijemčivog odmora? Hoćemo li se zaista odmoriti ako se rukovodimo pravilima, očekivanjima i namećemo ideju savršenog odmora najčešće po savetima i preporukama drugih?

Doživljaj ljubavi je posledica emocionalnog vezivanja za drugu osobu i uvek je prijatno osećanje. Ljubav nikad ne boli, nikad nas ne može izneveriti, zavesti, razočarati… Ali, sve to mogu naša očekivanja u odnosu na sebe kada volimo, u odnosu na osobu koju volimo i koja nas voli.

Pitanje sa kojim se svako bar jednom u životu susreo je: “Da li bih mu/joj oprostila/a preljubu?” Kada se partneri suoče sa preljubom, jedna strana kaže “desilo se…”, a druga “prevario/la me je”. Da li je preljuba nešto što se nekome desi, ili je kao i za većinu aktivnosti potrebna namera, odluka?

Šta je u osnovi želje za stvaranjem novog života i brige o novorođenčetu? Da li je želja proizvod društvenih normi i očekivanja ili posledica bliskosti i emotivne vezanosti partnera i zajedničke želje i odluke da postanu roditelji? Postojanje želje za potomstvom je duboko u biću većine ljudi.

Sama pojava simptoma onoga što zovemo “panični poremećaj” znak je da osoba sklona zanemarivanju emotivnog života. Emocije su naši vodiči, znakovi pored puta. Emocija ne odustaje od svog zadatka, a to je da pokaže šta je to što nam je u trenutku važno.

Revolucija “ravnopravnost među polovima” je odavno izvedena i danas bi trebalo da živimo u emancipovanom svetu. Od davnina nosimo etikete da je za ženu važno da je lepa, da brine o deci, a muškarac je taj koji je snažan i donosi odluke.

Mašta je sposobnost imaginacije (imago – slika), tačnije sposobnost stvaranja slika, zamišljanja objekata, situacija… koje nikada nismo videli, susreli, koje se nisu dogodile. Da li se može reći da postoje osobe koje su više sklone maštanju?

Teško da postoji osoba koja nikada nije doživela uzbuđenje ili žmarce u telu na zvuke neke melodije. Na prve tonove poznate melodije za tren možemo doživeti emociju, oživeti sliku, osetiti miris...Početak reči je u muzici.

Tokom života izgrađujemo svoj stil komunikacije i svojevrstan način kako razmenjujemo bliskost sa drugima. To znači da neko uživa u velikom krugu prijatelja, nekome više prija da su to dvoje, troje veoma bliskih osoba. Isto se odnosi i na način na koji osoba provodi vreme sa prijateljima.

Najnovija istraživanja govore da je danas upoznavanje mogućeg partnera putem interneta, odnosno posredstvom raznih društvenih mreža na drugom mestu po učestalosti. Upoznavanje budućeg partnera preko provodadžije – prijatelja, i dalje je na prvom mestu načina započinjanja veze.

Različiti su i intimni razlozi koji dovode do narušene komunikacije u partnerskom odnosu što dalje pojačava nezadovoljstvo i narušava bliskost ili čak dovodi do njenog potpunog gubitka. Nažalost, tek tada partneri donesu odluku da zatraže stručnu pomoć.