Porodični Magazin

Posle Petra Pana na redu je Zvončica!

Da li je uopšte moguće da večiti dečak ili večita devojčica uplove u odnos u kom će poželeti i da ostanu? Zvončica i Petar Pan nisu kombinacija koja može da potraje duže od avanture. 

I jedno i drugo imaju očekivanja od partnera da im ugađa i da partner zauzme odgovorno ponašanje prema njoj/njemu i vezi. Jedan drugome to ne mogu da priušte. Taj odnos može da preraste u nadmetanje, do netrpeljivosti.

Šta je to što nedostaje onima koje privlače Petar Pan i Zvončica? 

Sloboda da budu spontani i u kontaktu sa svojim  željama, pa i potrebama! To su osobe koje najčešće u ranom detinjstvu nisu dobijale dovoljno pohvala na svoje osobine ličnosti niti su bile dovoljno hvaljene za svoje postupke. Zato su naučile da zauzimaju poziciju da ugađaju drugima ne bi li konačno bile nagrađene, pohvaljene. U ovom slučaju nagrada je stizala za poslušnost, a to ne pomaže da se neko poveže sa svojim potrebama i željama, već ga okreće ka onome što je drugome važno. Poslušnost postaje osobina koja se ceni, zbog koje od važnog drugog dobija pažnju  - ljubav. Tako sa jedne strane imamo poziciju Petra Pana koji se vodi uverenjem - „Ljubav je kada mi se dive“ a sa druge strane poziciju Vendi koja ima uverenje - „Ljubav je kada ugađam partneru da bi mu bila potrebna, važna“. Deluje kao dva savršeno uklopiva dela slagalice.  

Petar Pan ostaje dečak koji tako ne može da spozna čari slobode odraslog doba  - biti odgovoran, a Vendi ostaje uskraćena takvim odnosom da se povezuje sa svojim željama i zauzima za sebe. Ona se sve vreme nada da će on vremenom uz nju odrasti, kao što veruje da je ona uz njega sebi nadomestila spontanost. Vremenom odnos za nju postaje iscrpljujuć. Prelomni trenutak da ova žena odluči da napusti odnos je kada konačno prihvati da je njena nada uzaludna i da je provela vreme u odnosu potpuno zanemarujući sebe. Iz pozicije – „Volim ga jer je duhovit, zabavan, dinamičan...“ prelazi u poziciju – „Dosta mi je njegovih spletki, laži i manipulacija,... gde sam tu ja?“ 

U priči o Petru Panu Džejms Metju Berija, Vendi je devojčica koja je često imala odgovoran zadatak da pričuva dvoje mlađe braće dok su roditelji odsutni. 

Čini se, ipak da ni struktura ličnosti Vendi nije dovoljna da iz pozicije poslušnosti pređe u poziciju pokornosti i ostane u odnosu sa Petrom Panom, zauvek... 

Priča o Petru Panu večitom dečaku i mit o Penelopi vernoj Odisejevoj ljubi deluju nespojivo. Međutim, savremeni stil života danas ne nudi značajan izbor onih muškaraca čiji životni stil može da se poredi sa životnim stilom grčkog junaka. Ali zato stil života Petra Pana može da provocira deo gledišta žene koja ima sindrom Penelope. 

Moralni vrednosni sistem izgraditi autonomno

Možda ova kombinacija uverava da se veza može održati kada se sretnu dve osobe koje će jedna drugoj međusobno odgovoriti na deo iskrivljenog pogleda na svet. Međutim, da li se ove osobe mogu osećati ispunjeno u ovakvom odnosu? Ne, jer ne možemo voleti partnera više od sebe, a da nas takav odnos ne povede ka gubitku identiteta i samopoštovanja. Ne možemo voleti i biti upućeni samo na svoje želje i  očekivati da razvijamo harmonične odnose sa drugima, jer to vodi usamljenosti, izolaciji i samoći.

Zadatak svakoga je da svesnost o svojim željama i potrebama - Ja želim, osećam, kao deo ličnog doživljaja integriše u drugi deo stvarnosti. A stvarnost uvek uključuje - Drugi ima očekivanja od mene, i stvarnost se uvek dešava u - određenom Kontekstu koji mi nešto nameće, odnosno od mene nešto zahteva... Da bi svoje potrebe i želje integrisali u takvu stvarnost neophodno je da  svoj moralni vrednosni sistem izgradimo autonomno - na principu dobre namere, svakako prilagođenom vrednostima sredine u kojoj živimo. Tek sa takvim odnosom prema sebi i stvarnosti spremni smo da razvijamo harmonične odnose bez igrica,  manipulacija i patnje. Pomirene Zvončica, Vendi i Penelopa u jednoj ženi predstavljaju integrisanu i zrelu ženu, koja traži takvog - ravnopravnog muškarca. 

Stvarnost Petru Panu poručuje da bira između dve neprijatnosti: odrastanja i doživljaja usamljenosti...