B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Nemoj da se ljutiš!

autor: Aleksandra Golubović | 18.10.2017
Nemoj da se ljutiš!


Ljutnja je neprijatna emocija koju doživimo kada svoj vrednosni sistem provučemo kroz vrednosni sistem druge osobe ili obrnuto, a ishod je konflikt naših vrednosnih sistema. Vrlo realna i svakodnevna pojava!

Intenzitet ljutnje zavisi od toga gde je na našoj lestvici vrednosti smešteno naše željeno stanje u određenom događaju kao i kakav je odgovor druge osobe. Odnosno, na intenzitet ljutnje utiče koliko nam je važan odnos sa određenom osobom kao i važnost konteksta za nas u kome se desio konflikt.

Različiti su razlozi zbog kojih naučimo da prikrivamo doživljene emocije. A kada je reč o ljutnji najčešći uzrok kada je osoba odlučila da je prikriva ili ignoriše je u pogrešnoj logici da - ljutnja udaljava od važnog drugog.

Odrasla socijalizovana osoba kada se ljuti svojim direktnim izražavanjem nezadovoljstva stavlja do znanja šta joj ne prija u odnosu sa drugom osobom. Socijalizovana osoba uvek se ljuti na nečije postupke i izjave, odnosno na ponašanje osobe i upućuje kritike i primedbe na ponašanje. Ukoliko je odgovor ljutnje usmeren na osobu tada i ne govorimo o ljutnji već o preziru koji se upavo izražava agresijom i nasiljem.

Ako ste naučili da uglavnom izbegavate ili prećutite konfliktne situacije verovatno na taj način utičete da minimizirate anksioznost ili strah od konflikta, ali sam konflikt se suštinski ne razrešava. Konflikt jeste prilika da na socijalno prihvatljiv način drugoj strani stavimo do znanja koje su granice prihvatljive za našu ličnost i tako utičemo da osoba promeni svoje ponašanje.

Ljutnja kao emocija koju tada doživimo uverava drugu stranu u važnost onoga zbog čega je nastao konflikt. Na taj način stavljamo do znanja koliko poštujemo sebe, drugu osobu i naš odnos. Kada ne ispoljimo ljutnju druga strana našim ignorisanjem ili ćutanjem dobija dozvolu da nastavi sa ponašanjem koje nam ne prija, a to dovodi dalje do urgrožavanja komunikacije i odnosa. Adekvatnom ljutnjom druge informišemo, učimo o svom vrednosnom sistemu. Kada jedni prema drugima ispoljavamo adekvatnu ljutnju, posebno kada se kritike i primedbe ponavljaju od različitih osoba ili su upućene od nama važne osobe, u redu je da preispitamo greške u svojim uverenjima i ponašanju. Do korekcije vrednosnog sistema može doći kod jedne ili kod obe strane, a niko nije bolji  niti lošiji.

Najčešće prva asocijacija na ljutnju jeste bes, agresivno ponašanje i neretko nasilje.

Na ranom uzrastu deca poistovećuju svoje doživljene emocije sa ponašanjem koje prati doživljaj, a koje je često na ranom uzrastu socijalno neprihvatljivo. Upravo iz roditeljskih zabrana na takvo ponašanje, dete može da zaključi da i sama emocija nije u redu. Ako se još uz zabrane ponavljaju rečenice kojima se ljutnjom uslovljava bliskost ili neka lična vrednost, mnogo se lakše učvrćuje uverenje da ljutnja nije poželjna za dobar odnos.

„Niko te neće voleti ako se ljutiš“, „Ne volim te kad se ljutiš“, „Nisi lepa kad se ljutiš“, „Pametna i kulturna deca se ne ljute“...