Porodični Magazin

Dozvolimo sebi da budemo ganuti!

Suze uglavnom poistovećujemo sa tugom. Šteta. Još je veća šteta ako tada suzama ne dozvolimo da nas umiju. Ganutost je emocija koja izražava saosećanje i empatiju, labavi granice „ja“ i budi plemenitost, doživljaj povezanosti sa drugima i pripadanje. Najčešće je izražavamo suzama.

Ganutost nije dečije osećanje. Međutim, taj doživljaj kao da je kod većine odraslih zakržljao. Da li ćemo biti ganuti ili dozvoliti sebi da budemo ganuti zavisi od ličnog, iskustvom naučenog značenja doživljaja bliskosti!

U odnosu na osobe prema kojima osećamo bliskost postoji doživljaj poverenja, prihvatanja, povezanosti, odanosti, saosećanja, empatije. Poverenje, prihvatanje, povezanost i odanost učimo tokom života i u velikoj meri su uslovljena značenjem ovih reči kakvo su imale u našoj porodici i našem okruženju.

Moglo bi se reći da je taj deo bliskosti formiran i uslovljen u višim moždanim strukturama (evolutivno mlađim), neokorteksu, našem mislećem mozgu. Međutim, saosećanje i empatija nastaju u nižim moždanim strukturama (evolutivno starijim), amigdali – naš moždani radar za opasnost. Kada beba čuje plač druge bebe i ona počinje da plače, a tu reakciju upravo pokreće amigdala, dok istovremeno gornje strukture mozga oslobađaju hormon brižnosti, povezivanja, ljubavi – oksitocin.

Možemo imati različita životna iskustva i vrednovati ih na različite načine. Ali emocije koje doživimo čak i kada su neadekvatne zaslužuju jednako uvažavanje. Bez toga nema empatije.

Grčka reč empatheia znači uživljavati se, sposobnost da uočimo i razumemo subjektivno iskustvo druge osobe. Veza između amigdale i neokorteksa odražava našu emocionalnu inteligenciju. Uređenost i komunikacija između ta dva dela mozga govori i o našoj socijalnoj inteligenciji.

Amigdala je naš magacin emocionalne memorije, centar naših životnih aspiracija neobojenih značenjima, onih za koja nemamo racionalna objašnjenja zašto im stremimo, osećaj pripadanja sopstvenoj vrsti, centar za suze. Kada je amigdala oštećena ili uklonjena ostaje se bez suza, bez sposobnosti za emocionalni doživljaj - bez ličnosti.

Neokorteks nam omogućava da imamo svest o emocijama i pripisuje im značenje i važnost. Neokorteks omogućava finu diferencijaciju emocionalnih doživljaja i centar je naše sposobnosti donošenja odluka o ponašanju. Osobe koje su naučile ili donele odluku da emocije nisu OK, takvom svojom odlukom mogu proizvesti efekat na amigdalu kao da je pretrpela fiziološka ili fizička oštećenja. Sa druge strane kada bi ostali bez opisanih funkcija neokorteksa bili bi preplavljeni emocijama i u stanju stalne uznemirenosti.

Srdačan kontakt pogledom, spontanost, izraz iskrene zainteresovanosti za osobu sa kojom smo u kontaktu, osmeh, posvećenost emocionalnom doživljaju druge osobe. Srdačnim ponašanjem izražavamo svoj altruistički odnos prema svetu, ulivamo poverenje da merom prijatnosti jednako poštujemo granice sagovornika kao i svoje. Moglo bi se reći da je ganutost kulminacija našeg doživljaja brige za opšte zajedničko dobro. Ganutost je kvasac za dušu.

Pustite dušu da raste, ona ne poznaje granice moje, tvoje, naše njihovo, crno, belo, žuto, dobro, loše... Bez tih granica duša zri! Tek tada i granice ega (Ja) ispisuju se nemim jezikom srca koji daje smisao svakoj ličnosti! Lepo je pustiti suzu jer smo osetili povezanost sa drugim ljudskim bićem!