Porodični Magazin

Da li smo zadovoljni sobom?

Pripadamo državi, naciji, kulturi, radnoj organizaciji... Kada doživljaju pripadnosti pripišemo težnju da se udružujemo onda jačamo osećanje vezanosti za grupu. Česti i intenzivni odnosi medju članovima grupe, živa komunikacija, kontakt, saradnja, pojačavaju emocionalnu vezanost u grupi. Kada jedna grupa funkcioniše na opisan način onda je nazivamo primarnom, a to su porodica, prijateljska grupa, bračna zajednica pa i male grupe unutar radnih organizacija...

Upravo te male grupe unutar radnih organizacija u današnjem poslovnom svetu sve više gube svoj izuzetan značaj – doživljaj pripadnosti - kao važnog stepenika ka zadovoljenju potrebe za poštovanjem, a onda i potrebom za ostvarenjem svojih potencijala. Tako smo svedoci da se „izlog“ njihove delatnosti često menja, jer se menadžment vodi geslom „nema nezamenljivih“ ili  geslom „danas je teško naći posao“ - onda susrećete umorna, nezadovoljna lica zaposlenih. Koliko god za današnji poslovni svet može da zvuči prozaično, ali čini se da je sve manje ljubavi među ljudima. Za odnos ljubavi sa drugima najpre je neophodno da volimo sebe.

Osoba koja živi u strahu za golu egzistenciju sigurno nije u stanju da krene ka vrhu. Međutim, da li je taj strah realan ili rezultat već spomenutih zabluda kojima se umanjuju ili obezvređuju nečije sposobnosti? Strah je uvek prepreka da krenemo dalje! Treba da se suočimo sa uzrocima straha kako bi ispitali koliko su realni, a koliko posledica sumnje, i nedostatka vere u svoje sposobnosti. 

Oni koji su prevazišli brigu o goloj egzistenciji i silovito idu dalje, možda se čini da idu ka krajnjem cilju Samoprevazilaženja. A možda je ta silovitost uzrokovana strahom od gubitka sigurnosi sticanjem psihološke moći u vidu društvenog statusa ili materijalne odnosno finansijske moći. U tom slučaju osoba postaje zavisna od moći, a to je danas najčešće novac. 

U prvom slučaju zavisni smo od novca kojim obezbeđujemo golu egzistenciju, u drugom slučaju zavisni smo od novca kojim čuvamo stečeno i gradimo imidž uspešnog stručnjaka kroz umnožavanje materijalnih dobra (novac, popularnost,...).

Za istinski doživljaj sreće i zadovoljstva sobom, novac treba da je uvek samo posledica naših znanja, veština, kreativnosti ili inventivnosti. 

Bez takvog stava prema sebi osoba lako ulazi u zamku zvanu Burn out, odnosno stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog i uzaludnog zalaganja na poslu.

Brojne su teorije i istraživanja sprovedena na temu faktora koji doprinose zado-voljstvu poslom. Uglavnom sva se bave pitanjem „Šta ljudi očekuju od svog posla?“ i  potvrđuju da eliminisanje faktora koji radnika čine nezadovoljnim ne dovode do porasta zadovoljstva poslom! 

Organizacija i uprava preduzeća, hijerarhijski nadzor, međusobni odnosi, uslovi rada, visina novčane naknade, privatni život, status u organizaciji, jedan od istraživača – Herzberg, navodi kao higijenske faktore koji ne doprinose zadovoljstvu, ali kada su optimalni, doprinose odsustvu nezadovoljstva.

Sa druge strane mogućnost za rast i profesionalno napredovanje, odgo-vornost, sam posao njegova struktura i dinamika, javno priznanje i postignuće, direktno utiču na porast doživljaja zadovoljstva poslom.

Upravo navedeni faktori koji doprinose zadovoljstvu, nemerljivi su ako smo upućeni samo ka sebi. One vrednosti koje prepoznajemo kod sebe potvrđujemo tek kroz međusobnu interakciju sa kolegama sa kojima imamo zajednički poslovni cilj. Iskren odnos uvažavanja ličnosti saradnika i međusobnog poverenja je snažan motivišući faktor radne angažovanosti, a onda i posebno snažan faktor radne efikasnosti.