B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Da li sa godinama postajemo usamljeni?

autor: Aleksandra Golubović | 10.11.2016
Da li sa godinama postajemo usamljeni?

Promene koje se odnose na prijateljske odnose i komunikaciju jesu veoma značajne u životu svakog, jer se tiču naših potreba.

Tokom života izgrađujemo svoj stil komunikacije i svojevrstan način kako razmenjujemo bliskost sa drugima. To znači da neko uživa u velikom krugu prijatelja, nekome više prija da su to dvoje, troje veoma bliskih osoba. Isto se odnosi i na način na koji osoba provodi vreme sa prijateljima: zabave, noćni izlasci, opušteni razgovori uz piće u domaćoj atmosferi ili na javnom mestu, posete kulturnim dešavanjima, sportske aktivnosti. Naravno da je važno uzeti u obzir i doba osobe jer nemamo ista interesovanja i želje sa osamnaest godina ili četrdeset pet!

Tokom života prolazimo različite faze procesa tzv. “individuacije”. Taj proces od rođenja se pretežno odvija od spolja ka unutra. Okolina najpre preko čula utiče na to da novorođenče oblikuje svoje doživljaje. Uči da oseća različitu vrstu dodira, da čuje različite frekvence i intenzitet zvuka, različite ukuse, mirise, uči da vidi različitu paletu boja i oblika. U doba puberteta sve veća je povezanost sa vršnjačkom grupom, dok se u odnosu na roditelje sve više ispoljava želja i potreba za emocionalnom pa i fizičkom nezavisnošću ili odvajanjem. Kao adolescenti više smo upućeni na očekivanja drugih od nas, nego na sopstvene želje i očekivanja u odnosu na sebe. Nakon adolescentnog doba, dominantna su dva procesa u našim životima, a to su proces odvajanja od primarne porodice i proces preispitivanja sopstvenih mogućnosti u svetu u kome živimo.

Važno je imati na umu da svaka razvojna faza u našim životima podrazumeva i izvesnu krizu, jer dolazi do poremećaja do tada stabilnog odnosno poznatog stanja i primorani smo da se prilagođavamo promenama koje nastaju u nama i u spoljnom svetu. Period nakon adolescencije možemo reći da je period kada počinjemo više da se okrećemo ka unutra ispitujući svoje suštinske potrebe i želje i to je proces koji je drugačiji kod svakog pojedinca.

Ukoliko se desi da osoba prepozna da joj dotadašnji način druženja, način kako se zabavlja, ljudi sa kojima je provodila vreme, više ne prija, ne treba nužno definisati kao povlačenje, izbegavanje. Možda je upravo reč o otvaranju ka sebi prepoznajući svoje potrebe i želje koje je do tada sputavala ili neadekvatno zadovoljavala. Prekid odnosa nije nužan ako i dalje postoje interesovanja koja su zajednička i dovoljno bitna oboma. Sa druge strane, ako smo otvoreni ka promeni, sebi dajemo šansu da upoznamo nove ljude sa kojima možemo da razvijemo i ostvarimo emotivnu razmenu.

Da li su prijateljstva iz detinjstva, prava prijateljstva?

Nije retkost da čujemo komentare da se prava prijateljstva stiču u ranom detinjstvu, a da kasnija poznanstva ređe dovode do čvrstih veza. Istina je da se iskrenost i otvorenost dečijeg dijaloga ne može upoređivati sa dijalogom dve odrasle socijalizovane osobe. Međutim, to ne znači da je iskrenost i otvorenost u međusobnom odnosu odraslih nešto što se socijalizacijom gubi.