B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Da li je različitost pretnja nečijem integritetu?

autor: Aleksandra Golubović | 10.05.2018
Da li je različitost pretnja nečijem integritetu?

U kontekstu „normalnosti“ E. Erikson je govorio o razvoju vitalne ličnosti kroz ukupno osam faza, koje je još nazvao fazama životnih kriza odnosno fazama psihosocijalnog razvoja. Prvih pet faza se odnosi na rani razvoj, kada najveći uticaj upravo imaju roditelji i važni drugi. Od toga kako su se krize u tim fazama razrešile zavisi kako će se ličnost ispoljiti nakon dvadesetpete godine života, u poslednje tri faze svoje „zrelosti“.

Poslednje tri faze psihosocijalnog razvoja, odnose se na sposobnost preuzimanje odgovornosti za sopstveni život. Prvi test zrelosti je preuzimanje odgovornosti za sposobnost uspostavljanja bliskosti, vezivanja. Drugi test je nivo sposobnosti bezuslovnog prih-vatanja različitosti među ljudima bez sumnje u sopstvenu i tuđu vrednost kao i nivo sposobnosti bezrezervnog davanja u odnosima, bez sumnje u sopstvenu i tuđu vrednost!

Ako je osoba u prvim fazama stekla  poverenje  kroz odnose sa roditeljima i drugim važnim osobama iz bliskog okruženja - nada i vera su temelj njenog optimističnog pogleda na svet. Ukoliko su roditelji odmereno postavljali zahteve prema detetu ishod je samopouzdana, odlučna osoba koja ima sposobnost samokontrole. Ukoliko je u periodu kada dete postaje svesno da njegovo ponašanje ima uticaja na doživljaje drugih, dobijalo podršku za adekvatno ponašanje i kritiku za neadekvatno ponašanje, dete postaje svesno važnosti preuzimanja inicijative - uči da bude preduzimljivo u odnosu na svoje težnje i zauzima se za sebe kada se suoči sa novim, drugačijim, suprotnim od očekivanog. Isto tako uči da se suzdrži ponašanja kojim bi povredilo druge.

U preadolescentnom dobu uči veštine socijalne komunikacije, sklapa prijateljstava i stiče doživljaj kompetentnosti. Period života kada dolazi do emocionalnog razvezivanja od roditelja i kada se testira nivo samopoštovanja - temelj vere u sopstvene vrednosti, odnosno doživljaj identiteta. Zbunjenost adolescenta, ukoliko ne pronađe oslonac u poverenju i doživljaju da je prihvaćen, može kulminirati kroz naglašeno buntovno ponašanje kojim sebi neadekvatno pribavlja doživljaj važnosti, nezavisnosti, identiteta. „Ono što ja znam je istina, moram biti u pravu (dokazati istinu), da bih dokazao sebe!“ Negovanjem ovakvih uverenja u odraslom dobu osoba sebe zarobljava u nekoj od ranijih neadekvatno prevaziđenih razvojnih kriza.

Osoba preokupirana sobom kroz svoj status, preplavljuje sebe neadekvatnom brigom gubitka sopstvene vrednosti. Postavlja zahteve, traži aršine sopstvene vrednosti u drugima i okolnostima. Kada ih ne prepozna u dovoljnoj meri da bi sebi rekla da je OK, počinje da insistira, da ubeđuje. Jer, bez dokaza da je u pravu kruni se njena nezavisnost, identitet. Istina je da prestaje da se bavi sobom, već „izvrće“ realnost. Ređaju se  pitanja - Ima li moj život i moje postojanje smisla ako nisam postigao, uradio... ako nisam kao... ako nisam bolji od... ako nisam uspešniji... Da bi znao, da li sam OK, moram dobiti potvrdu od većine. Najčešće, posledica takvog očekivanja „većine“,su ipak, najčešće samo dve najznačajnije osobe u vašem detinjstvu, roditelji.