Porodični Magazin

Brak institucija i odnos

Prateći statistike o broju razvedenih brakova (svaki četvrti brak u Srbiji) u zadnje vreme vrlo često se srećemo sa pitanjem - da li je brak ugrožena institucija? Ovo pitanje nekritički poistovećuje brak kao instituciju sa odnosom muškarca i žene koji je svaki za sebe specifičan i autentičan i kao takav nužan preduslov stvaranja i razvijanja veze zasnovane na ljubavi, bliskosti, uvažavanju, poverenju.

Brak nije samo institucija

„Institucija je socijalna ustanova koja predstavlja sistem međusobno povezanih normi, čija je glavna funkcija zadovoljavanje bitnih ljudskih potreba na društveno regulisan način.“ Institucija je izraz odgovornog ponašanja države kada je reč o usaglašavanju, rekla bih ipak, prvenstveno želja između dvoje ljudi koji sklapaju brak. Sam čin sklapanja braka podrazumeva prisustvo svedoka (najmanje dvoje). Poznat je psihološki efekat snage date reči kada se ona da javno ili u grupi. Drugim rečima, obećanje izrečeno javno i pred većim skupom ljudi ima snagu zaveta, koji podrazumeva odanost, lojalnost, postojanost, nepromenljivost u odnosu na datu reč.

Doslovno tumačenje odnosa muškarca i žene kroz instituciju braka zaista može dovesti do skoro negiranja važnosti autentičnosti samog odnosa, tj razvijanja veze. Ovakvo tumačenje odnosa u krizama koje su normalne i očekivane u svakoj zajednici koja se razvija, može da  se prepozna  u vrlo neprijatnim ličnim konfliktima ili zastojima, koji se prepoznaju u pitanju  - Da li je važno odgovoriti na očekivanja društva i ispoštovati datu reč ili dozvoliti da se povežem sa svojim intimnim potrebama i željama kakav odnos želim čak i po cenu da odnos dalje nije moguć sa bračnim partnerom? 

Kako vrednujete brak

Kada osoba brak vrednuje prvenstveno iz pozicije institucije – zaveta - prag tolerancije na nezadovoljstvo odnosom može da ide do granica trpeljivosti i dovede do  ugrožavanja lične autonomije i gušenja ličnost. Za osobu koja brak pretežno vrednuje iz pozicije ugađanja društvenim normama uređenja odnosa između muškarca i žene, konflikt predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku forme braka. Tada se možemo susreti sa rečenicom - Važno mi je da naš odnos bude harmoničan i zato izbegavamo konflikte. Trpeljivost ima svoje limite, međutim ako  institucija braka i dalje ostaje na tronu vrednosti, osoba može imati nove izgovore - Ne mogu se razvesti  zbog dece, potrebna su im oba roditelja..., Ja nju/njega ipak volim..., Osećam da bih osramotio/la svoju porodicu..., Nosiću etiketu razveden/a... Decu bih zauvek obeležila/o etiketom “deca razvedenih roditelja..., Za mene je brak veoma važan...,  

Čini se, da se današnja kriza institucije braka ispoljava sve više davanjem dozvola pojedinca na zadovoljenje ličnih želja i potreba, bez mogućnosti za kompromis. Svakako je veoma važno biti svestan svojih potreba i želja i zauzimati se za njih, ali u ovom slučaju reč je o reakciji bunta iz doživljaja lične ugroženosti institucijom braka. Osoba svoj konflikt izmedju autentične želje za uređenjem  partnerskog odnosa i onog što prihvata jednim delom kao zabranu – Zavetovao/la si se na... i stoga ne smeš ugroziti brak! -  razrešava tako što bira sebe u odnosu na instituciju braka. Beži iz opasnosti beži iz braka. Suštinski u oba opisana slučaja i trpljenja i bunta reč je o ne zauzimanju za odnos i na kraju i odustajanju od odnosa! Tačnije rečeno, u oba slučaja odnos tj. veza koja je osnova zbog koje bi partneri i trebalo da donesu odluku o sklapanju braka, nažalost nije ni blizu vrha prioriteta razloga sklapanja braka. Ovo zapažanje može da deluje kao optužba. Dalje što sledi nije pravdanje, već  istina, a to je da većina brak sklapa iz iskrene želje za ljubavlju koja će da traje do kraja života. Zatim, istina je da svako u brak uđe sa nekim svojim nesvesnim iskrivljenim uverenjima o braku i ljubavi koja se najčešće aktiviraju tek kada se bračna zajednica sklopi. Ukoliko se kroz neka nova ponašanja, upravo zanemari mogućnost prepoznavanja nesvesnih očekivanja i svojih i partnerovih, gubi se fokus sa suštine - odnosa!