Porodični Magazin

Upala uha

Upala uha je po definiciji zapaljenski proces spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Širenju upale kod dece pogoduje boravak u zadimljenim, neprovetrenim prostorijama, boravak u kolektivu, slabiji socioekonomski uslovi, lošija lična higijena, loša ishrana...

Nepravilnosti u anatomskoj građi gornjh disajnih puteva i genetska predispozicija otvaraju put ka upali uha i njenom ponavljanju. Često se javlja kod dece mlađeg uzrasta, najčešće od 6 meseci do 3 godine i kod dece predškolskog uzrasta. Čak oko 20% dece uzrasta mlađeg od 4 godine ima bar jednom godišnje upalu uha.

Uzročnici su bakterije (oko 75%) ali to mogu da budu i virusi (oko 25%). Najčešće bakterije odgovorne za upalu uha su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus infuenzae i Moraxella catarrhalis.

Do lakšeg prodora bakterija u uho i infekcije kod odojčeta i malog deteta dolazi zbog specifičnosti građe gornjeg disajnog puta. Šupljina srednjeg uha je Eustahijevom tubom povezana sa mestom gde se nos produžava u ždrelo, pa se tako infekcija iz nosa i ždrela lako prenosi na uho. Sama građa i položaj Eustahijeve tube takođe pogoduje lakom prodoru infektivnih agenasa iz nosa i grla prema uhu. Kod dece u prve dve godine života je Eustahijeva tuba kratka, široka i horizontalno postavljena, što pogoduje zadržavanju i umnožavamju infektivnih agenasa u njoj. Stvaranju zapaljenja uha pogoduje zapušen nosić kod deteta, kao i uvećan treći krajnik.

Simptomi upale uha kod odojčadi nisu uvek dovoljno jasni. Obično je beba uznemirena, plačljiva, povremeno vrišti, trlja glavu o podlogu, odbija sisanje i često se budi tokom noći. Prvi simptom je najčešće zapušen nosić, zatim se može javiti i kašalj, povišena telesna temperatura kao i proliv koji nije crevnog porekla.

Pritisak na traguse nije pouzdan znak i ne treba ga koristiti u cilju dijagnostike upale uha. Jedini pravi način da se postavi dijagnoza upale uha je otoskopski pregled pedijatra ili ORL specijaliste. Ako sumnjate na upalu uha pre svega treba dobro očistiti nosić fiziološkim rastvorom ili sprejem na bazi sterilne morske vode. Ako je dete bolno i ima povišenu telesnu temperaturu, dati lek na bazi paracetamola ili ibuprofena (u skladu sa uzrastom deteta). Na mesto bolnog uha mogu se staviti tople obloge. Ako bol nestane i više se ne ponavlja, nije potrebno dalje lečenje i ispitivanje. Ukoliko tegobe traju duže od dva do tri dana, svakako je potreban pregled pedijatra ili ORL specijaliste, koji će odlučiti o potrebi uvođenja antbiotske terapije, daljim kontrolama i praćenju toka bolesti.

Upale spoljašnjeg uha se dešavaju češće leti, a kao posledica kupanja u stajaćim vodama (bazenima, jezerima i moru). Kod dece sklone infekcijama uha je najbolje kupanje sa čepićima za uši, koji se mogu kupiti u apotekama. Ako dođe do upale uha u toku boravka na kupalištima, dete ne treba da se kupa do sanacije infekcije. Ponekad se bol u uhu javi zbog zapušenog nosića i vode u ušnom kanalu, što prođe za 24h i ne ponavlja se. U tom slučaju se dete može dalje kupati bez ikakvih posledica i pregleda. 

Ako bol traje duže i intenzivira se, dođe do porasta telesne temperature preko 38,5 stepeni C, svakako je potreban pedijatrijski i otoskopski pregled. Uz male preventivne mere leto će biti zanimljivo i bez odlaska na more, kupanjem u kućnom bazenu.

Spoljašnji ušni kanal je obložen kožom u kojoj se nalaze znojne i lojne žlezde, ali i žlezde koje učestvuju u stvaranju cerumena. Cerumen je žuta smola koja se spontano luči tokom čitavog života i ujedno sa sobom nosi sve nečistoće i infektivne agense koji se tu zateknu i tako čisti ušni kanal i štiti ga od infekcije. S druge strane ušna smola lako upija vodu, bubri, stvara se ceruminozni čep koji na kraju zapuši ušni kanal, što rezultuje bolom u uhu i slabijim sluhom. Važno je znati da se ušna smola ne čisti štapićima za uši jer se tako cerumen sabija i gura još dublje u ušni kanal. Tako nabijen cerumen iritira ušni kanal i dovodi do upale.

Kod dece je bubna opna bliža izlazu ušnog kanala, te guranjem štapića može doći do njenog probijanja, što bi u tom slučaju dovelo do komplikacija. Higijena uha se održava vrlo jednostavno pranjem mlakom vodom i šamponom i brisanjem pelenom ili mekim peškirom.Eliminacija ceruminoznog čepa iz ušnog kanala je moguća jedino ispiranjem špricem namenjenim za to od strane ORL specijaliste.