Porodični Magazin

Sunčanica ili toplotni udar

Evo nas u zenitu leta i sezone godišnjih odmora. Radujemo se sunčanim danima svi, a najviše deca. Sunce mami napolje i poziva decu na igru i zabavu. Ako se boravak na suncu oduži ili ako se ne vodi računa o dobroj zaštiti od sunca i redovnom unosu tečnosti može doći do sunčanice. Sunčanica je burna reakcija organizma na prekomerno izlaganje suncu.

Sunčanica se može javiti odmah, još dok je dete na suncu, naročito ako ima povećanu fizičku aktivnost. Tada kažemo da se radi o ranoj sučanici. Dete je odjednom malaksalo, nemoćno, žali se na glavobolju, ponekad i vrtoglavicu, a može i da povraća.

Što je dete manje to je podložnije pregrevanju, lakše gubi tečnost znojenjem i isparavanjem (mala deca imaju više vanćelijske tečnosti u organizmu, koja se ujedno i lakše gubi). Organizam kada se pregreje pokušava da se rashladi. Uključuje svoje mehanizme, dolazi do širenja krvnih sudova kako bi se brže oslobodio toplote, ali ako dete i dalje boravi na suncu to nema efekta, te dolazi do pada krvnog pritiska i javlja se opšta slabost organizma. Dete je uplašeno i preznojeno, ruke i noge su mu tople, a kasnije postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura je često povišena.

Nije uvek tako, nekada deca u toku igre ne osećaju nikakve tegobe, ali kasnije, čak i nekoliko sati nakon izlaganja suncu osećaju mučninu, glavobolju, vrtoglavicu, povraćaju, imaju povišenu telesnu temperaturu, zajapureni su i crveni u licu, ponekad imaju i promene raspoloženja, pa čak i nesanicu. Sve te tegobe mogu ličiti na početnu infekciju.

Može doći i do gubitka svesti. Tada kažemo da se radi o kasnoj sunčanici i češće se javlja kod dece starijeg uzrasta. Gubitak svesti je rezultat prolaznog pada pritiska i nedovoljnog dotoka krvi u mozak. U tom slučaju  je potrebno dete postaviti u ležeći položaj i podići mu noge kako bi se mozgu obezbedilo dovoljno krvi. Ako se dete odmah ne povrati ili je nakon toga zbunjeno, pospano sa otežanom komunikacijom, glavoboljom, vrtoglavicom i povraćanjem, najbolje je obratiti se odmah pedijatru kako bi se ustanovilo radi li se samo o sunčanici ili je to početak neke virusne ili bakterijske infekcije.

Kako do svega ovoga ipak ne bi došlo potrebno je voditi računa o vremenu provedenom na suncu, najbolje je ne izlagati dete suncu u periodu od 10-17 h, dete obavezno da nosi svetao šeširić na glavi, naočare sa UV zaštitom i naneti zaštitnu kremu na kožu još u sobi pre izlaska napolje. 

Obavezno nositi uvek sa sobom rashlađene napitke: vodu, čaj ili bistri sok, takođe dolazi u obzir i sladoled. Uvek je najbolje držati se  krilatice „bolje sprečiti, nego lečiti“ i tako izbeći potencijalne neugodnosti.

Ako posumnjate da dete ima sunčanicu, odmah ga sklonite sa sunca. Najbolje je da ga smestite u dobro provetrenu i rashlađenu prostoriju, tuširate mlakom vodom i ostavite ga da se osuši bez brisanja. Odmah započeti hidrataciju rashlađenim napicima postepeno, gutljaj po gutljaj. U slučaju povišene telesne temperature ili glavobolje dati lekove za snižavanje temperature, a ujedno i protiv bolova, na bazi paracetamola ili ibuprofena. Takođe je bitno da se nakon toga dete lepo odmori, te ga pustiti da se naspava. Sledećeg dana nije uputno da se izlaže suncu, najbolje je da odmara u kući uz dobar unos tečnosti.