B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Rahitis bolest kostiju koje rastu

autor: Dr Slavica Bekić | 08.11.2018
Rahitis bolest kostiju koje rastu

Dolazi zima, period sa malo sunčanih dana potrebnih za proizvodnju vitamina D, a njega kada nema dovoljno dolazi do poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora, nakon čega posledično nastaje poremećaj u mineralizaciji kostiju koje rastu odnosno - rahitisa.

Nedostatak vitamina D dovodi do bujanja hrskavičnog i koštanog tkiva što stvara karakteristična zadebljanja na tipičnim mestima. Kosti ostaju meke jer nema kalcijuma da im da čvrstinu pa se krive i tako nastaju deformiteti.

Najraniji i zato najvažniji znak su meke kosti lobanje (kraniotabes) a pojavljuju se već u drugom mesecu života. Kosti su mekane i na pritisak se ulubljuju, da bi se potom vratile u prvobitan položaj (fenomen ping pong loptice). Dvostruki zglobovi su zadebljanje okrajina dugih kostiju koje se javlja kasnije, a najbolje se vidi na okrajcima kostiju podlaktice i podkolenice (Marfanov tuberkul).

Rahitična krunica je niz zadebljanja koštano-hrskavičnih spojeva obostrano na grudnom košu (kod mršavih se dobro vide, a kod debljih se samo mogu napipati, ne vide se). Četvrtasta glava nastaje zbog taloženja nekalcificiranog osteoida u području frontalnih i parijetalnih tubera, samo kod težih i dugotrajnijih rahitisa.

Rahitis - simptomi i lečenje

Rahitična kifoza (krivljenje kičme) nastaje na donjem grudnom i slabinskom delu kičme zbog slabosti leđnih mišića u vreme kada dete tek počinje da sedi. U vreme kada dete počinje sa stajanjem i hodanjem, počinje u većoj meri opterećivati donje ekstremitete, pa nastaju deformiteti najčešće u obliku O nogu (rahitična krura vara) ili u obliku X nogu (rahitična genua valga). Te su promene, kao i rahitično deformisana karlica, odraz težeg zapuštenog rahitisa ili nekog od vitamin D rezistentnih rahitisa. Takođe je karakteristična i slabost mišića koja se primećuje na mlohavom trbušnom zidu, koji izgleda kao povećan tzv. žablji trbuh. Pored svega ovoga odojčad su razdražljiva, loše spavaju, imaju loš apetit i znojenje.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (nedonesenost, blizanci, nesprovedena profilaksa vita-minom D, neizlaganje sunčevim zracima, nepravilna ishrana) te na osnovu kliničkih znakova na kosturu,  povišene vrednosti alkalne fosfataze, niske vrednosti fosfora i normalne ili niske vrednosti kalcijuma. Lečenje se sprovodi davanjem vitamina D u dozi prepisanoj od strane pedijatra tokom najmanje tri nedelje, odnosno do normalizacije aktivnosti alkalne fosfataze. Kod nas se vitamin D bebama daje svakodevno od 14-og dana do kraja 1. godine života i u toku zimskih meseci tokom druge i treće godine od novembra do aprila.

Kako dolazimo do vitamina D?

Novembra počinje perioda bez sunčevih zraka, a mart obeležava njegov kraj. Takođe je dokazano da je nedostatak vitamina D kod starije dece i odraslih povezan i sa nekim autoimunim bolestima kao što su reumatoidni artritis, šećerna bolest, multipla skleroza, pso-rijaza, ekcem... Pored toga ima ulogu i u prevenciji karcinoma, regulišući rast i deobu ćelija. Učestvuje u skoro svim vitalnim procesima u organizmu, te se svrstava u prohormone i odgovoran je za rast skoro svake ćelije.

Ima ga i u mnogim namirnicama kao što je morska riba, riblje ulje, jaja, naročito žumance, te u mleku i mlečnim proizvodima. Optimalni bilans vitamina D je od esencijalnog značaja za zdravlje, ne samo u detinjstvu, i ne samo kao prevencija rahitisa, već tokom celoga života u cilju očuvanja što boljeg opšteg zdravlja.

Vitamina D nema dovoljno u majčinom mleku, ali se on stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, pa se naziva i „sunčani vitamin“. Da bi se dovoljno vitamina D stvaralo u koži potrebno je za osobu bele rase, svakodnevna direktna ekspozicija suncu 5-15% površine kože (to bi bilo ruke i lice ili ruke i noge) tokom 10-15 minuta oko letnjeg podneva u umerenom klimatskom pojasu, pod uslovom da koža nije tretirana kremama sa zaštitnim faktorom. Kod nas zbog umerene ili hladne klime, nema dovoljno sunčanih dana pa stvaranje vitamina D u koži ne zadovoljava potrebe organizma koji intenzivno raste. Danas se to ređa pojava rahitisa upravo zbog dobre prevencije u vidu dodavanja vitamina D. Dodaje se u vidu kapi ili u sastavu mlečne formule kojom se hrane bebe ako nisu na prirodnoj ishrani.