B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Kako izbeći krpelja u prirodi?

autor: Dr Slavica Bekić | 24.05.2018
Kako izbeći krpelja u prirodi?

Ujed krpelja ne boli, pa dete nije ni svesno da ga je napao, a roditelji najčešće tek uveče pri kupanju primete na telu ili glavi deteta krpelja. Kada ga krpelj ugrize ispusti supstancu koja deluje kao lokalni anestetik, dete ništa ne boli i tako krpelj ostane neprimećen i nesmetano se hrani krvlju domaćina.

Krpelju je potrebno najmanje 10h da siše krv domaćina da bi ga zarazio. Znatno je smanjena verovatnoća da je krpelj zarazio domaćina ako je boravio na telu manje od 24 h a ako je boravio duže od 48 h taj rizik se mnogostruko povećava. Zbog toga je veoma važno da se krpelj što ranije uoči i odstrani. Najbolje je da to obavi stručno lice u zdravstvenoj ustanovi. Ako to nije moguće možete i sami pincetom prethodno dezinfikovanom, laganim povlačanjem da ga skinete sa kože. Nakon toga obavezno dezinfikovati mesto ujeda. Krpelj može da se pošalje u specijalizovanu ustanovu na analizu da se vidi je li zaražen. Svakako treba dete pratiti mesec dana od vremena uboda krpelja. Prvi znak je crvenilo na mestu uboda sa blagim otokom kože koje može da se javi i na drugim mestima. Ponekad se promene jave nakon nekoliko dana, a često nakon nekoliko nedelja od uboda krpelja i ulaska bakterije Borelie burgdorferi u organizam. Prvobitno nastale promene mogu i bez lečenja spontano nestati ali bakterija ostaje u organizmu, pritaji se, razmnožava i na kraju nakon nekoliko meseci ili čak godina napada mnoge organe (nervni sistem, zglobove, kožu, a ređe i srce). Ponekad, naročito ako je krpelj stajao na koži duže od 24h i ako to preporuči lekar (pedijatar, infektolog ili dermatolog) može se uključiti preventivna antibiotska terapija.

Ako lekar posumnja da je dete ugrizao zaraženi krpelj i da postoji mogućnost razvoja infekcije, traži da se urade laboratorijske analize iz krvi koje dokazuju prisustvo bakterije u organizmu. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se pojavila antitela u krvi koja upućuju na Lajmsku bolest. Ako postoji podatak da je dete ujeo krpelj i jave se znaci bolesti lako se dolazi do dijagnoze i tada je bolest u potpunosti izlečiva. Blagovremena i dovoljno duga primena antibiotika iz penicilinskog spektra je najefikasnija terapija. Kod dece alergične na penicilin primenjuju se lekovi iz grupe makrolida. Ipak bolje sprečiti nego lečiti. Pre odlaska u prirodu voditi računa da je dete adekvatno obučeno. Najbolje je da ima duge rukave i nogavice, čarapice, zatvorene cipele. Izbegavati tamne boje i materijale sa dlačicama na koje se krpelji lako zakače i teško primete. Takođe postoje sredstva za odbijanje krpelja (repelenti) koji se nanose na gole i izložene delove tela, ali može i na odeću, a prema uputstvima proizvođača. Uvek kada se vratite iz prirodne prekontrolišite kožu glave i tela deteta u celosti. Ako primetite krpelja ne paničite - nisu svi zarazni. Mali broj može biti uzročnik pojave bolesti kod deteta. Izvadite ga odmah kada ga primetite, najbolje u najbližoj zdravstvenoj ustanovi ili sami ako to nije moguće. Dezinfikujte mesto uboda. Konsultujte se sa vašim lekarom o potrebi uvođenja antibiotske preventive ili o proveri laboratorijskih analiza.

Najlepši deo godine je pred nama, priroda se probudila, sve je ozelenelo i nakon duge, hladne zime naprosto mami napolje. Raduju se i deca i odrasli izletima i dugim šetnjama po livadama i šumama, ali ipak moramo biti i oprezni. Ovo je takođe vreme koje vole i krpelji - sitni, milimetarski dugi paraziti koji žive u zelenilu, na visokoj travi, grmovima i niskom drveću, a pojavljuju se i množe najintenzivnije u maju i početkom juna i žive do jeseni. Oni ne podnose niske temperature, za život im je neophodna spoljašnja toplota. Njihov biološki rezervoar su glodari, pa se krpelji preko njih lako i brzo šire. Hrane se krvlju životinja i čoveka, a samo mali broj krpelja nosi uzročnike bolesti koje mogu preneti na domaćina. Na našem području je to najčešće Lajmska bolest koja nastaje kada zaraženi krpelj prilikom obroka ubaci u krvotok čoveka bakteriju Borelliu burgdorferi.