B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Ishrana dece u drugoj godini života

autor: Dr Slavica Bekić | 12.04.2018
Ishrana dece u drugoj godini života

Pred kraj prve godine života, brzina rasta odojčeta se usporava, pa samim tim se smanjuje i brzina kojom se količina unosa hrane povećava. Često se to kosi sa očekivanjima roditelja za stalnim, brzim uvećanjem obroka i telesne težine kod deteta. Zbog toga je važno da budu informisani o količini hrane koju dete treba da uzima u toku dana.

Navike u ishrani stečene u prve dve godine života, obično traju tokom nekoliko narednih godina.

Već pred kraj prve godine života odojče je sposobno da aktivno učestvuje u svojoj ishrani, može da drži kašikicu, da je prinosi ustima, da žvaće i guta hranu i to je veoma važan aspekt celokupnog razvoja odojčeta i malog deteta, te mu to treba dozvoliti i omogućiti. Do kraja druge godine života većina dece se uveliko sama hrani. Treba voditi računa da se u tom uzrastu ne daje detetu, bez da je prisutna odrasla osoba, da jede hranu kojom se mogu zagrcnuti i aspirirati je u disajne puteve (semenke, grožđe, veći komadi sira ili mesa). Osnova svakodnevne ishrane treba da obezbedi balansiranu ishranu sa dovoljno makro i mikronutrijenata, a to se postiže svakodnevnim izborom iz svake grupe namirnica (žitarice, povrće, meso, jaja, voće, mleko i mlečni proizvodi). Takav izbor namirnica je potreban za dobar rast i razvoj deteta i njegovo dobro zdravlje.

Problemi u ishrani obično nastaju zbog preteranog insistiranja roditelja na pojedinim namirnicama i na jelu uopšte. Negativna reakcija deteta često nastaje zbog primoravanja od strane roditelja na jelo, zatim nedostatak vremena pri hranjenju, odbijanje određenih namirnica od strane druge dece u porodici, zatim loše pripremljena hrana i neprivlačno servirana.

Obrok treba da se odvija u prijatnoj porodičnoj atmosferi, da je dete ugodno smešteno u stolici za hranjenje i da se poštuje deteov apetit i ukus, a da ipak bude u skladu sa principima zdrave ishrane. U periodu između obroka treba da se detetu ponudi užina u vidu voćnog soka, voća ili krekera.

Deca često imaju privremene periode nezainteresovanosti za neku vrstu hrane ili čak uopšte za hranjenje i to treba imati u vidu i ne primoravati ih na jelo po svaku cenu.

Roditelji najbolje mogu uticati na ponašanje deteta pri hranjenju i na njegov izbor i prihvatanje namirnica svojim vlastitim dobrim primerom.