Porodični Magazin

„Medene kraste” Impetigo contagiosa

Evo nas na pragu školske godine, vreme polaska u kolektiv, još uvek je toplo. Toplo i vlažno vreme i boravak u kolektivu su dobar preduslov za infekciju kože. Koža je najveći organ, prva barijera u borbi protiv infekcije. Kada je intaktna, zdrava, bez vidljivih oštećenja i ekcematoznih plaža, dobro hidrirana i sa dobro razvijenim svim slojevima, predstavlja savršenu barijeru i sprečava prodor mikroorganizama, te tako čini prvu liniju odbrane protiv infekcije.

Na žalost, dečija koža nije u najmlađem uzrastu tako zrela da odgovori na sve izazove spoljašnje sredine. Nežna je, baršunasta i svilenkasta, deluje savršeno, ima sve slojeve kao i koža odraslih, ali nisu dovoljno zreli. Tako npr. površinski sloj je 5 x tanji i sa sporijom moći obnavljanja, nije dovoljno razvijen masni, hidrolipidni sloj, kao ni pH kiselinski zaštitni sloj i sve tako do šeste godine života kada poprima gotovo sve karakteristike kože odraslih. Oslabljena funkcija kože dovodi do ekcema i pelenskog ojeda, kao i drugih oštećenja. Tako oštećena koža, naročito u letnjem periodu je laka meta za mikroorganizme. Česta pojava kod male dece i dece predškolskog uzrasta u letnjem periodu, naročito kada borave u kolektivu je Impetigo contagiosa ili „medene kraste“. Radi se o infekciji  kože izazvanoj Beta hemolitičkim streptokokom grupa A ili Staphylococcus aureusom. Može se javiti i kod dece školskog uzrasta i kod odraslih, naročito ako je koža oštećena ekcemom, ujedima insekata, opekotinama ili drugim ozledama. Simptomi se malo razlikuju u odnosu na uzročnika. Promene izazvane beta hemolitičkim streptokokom grupe A  se javljaju u vidu sitnog crvenog osipa, koji brzo prelazi u plikove. Plikčići brzo budu ispunjeni sadržajem boje meda (otuda i naziv medene kraste) koji lako pucaju i brzo prelaze u krastice, koje se kasnije suše i otpadaju ne ostavljajući za sobom ožiljak na koži. Zlatni stafilokok daje slične promene, samo su nešto veće u vidu bula, takođe ispunjene sadržajem boje meda i tankog krova. Pucaju lako i takođe prelaze u krastice koje kada se osuše otpadaju i ne ostavljaju ožiljak za sobom. Promene se najčešće javljaju na licu oko usta i nosa, ali  i na šakama i drugim delovima tela, naročito tamo gde je koža već od ranije oštećena. Opšte stanje deteta je uglavnom dobro, nisu prisutni opšti znaci infekcije. Moguće je lako uvećanje regionalnih limfnih čvorova. Retko je praćeno povišenom telesnom temperaturom, a još ređe  se može komplikovati akutnim postsreptokoknim glomerulonefritisom kada i iziskuje intenzivnije lečenje. Lečenje je potrebno započeti što ranije, u prvom redu sprovođenjem dobre higijene. Potrebno je pranje kože mlakom vodom i blagim sapunom, dobro je prosušiti. Nastale promene prebrisavati antiseptikom (Povidon jod, Octenisept) ili antibiotskom masti (Stanicid ili Garamycin), najbolje po dobijanju rezultata brisa kože po antibiogramu. Ako su promene duboke i široko rasprostranjene po telu, naročito ako su praćene povišenom telesnom temperaturom i opštim znacima infekcije, potrebno je uvesti u terapiju i sistemski antibiotik (Panklav, Cephalexin) takođe najbolje po antibiogramu. Pravilno lečena bolest se povlači za oko 7 dana i ne ostavlja nikakve posledice .

Bolest je jako zarazna, lako se širi po telu obolele osobe, a takođe se lako prenosi i sa obolele na zdravu osobu, naročito u krugu porodice ili kolektiva u kojem obolelo dete boravi. Širenju bolesti pogoduju loši higijenski uslovi, vlažna i topla klima koju imamo u toku leta, te koža sa ekcematoznim i drugim oštećenjima. Da se bolest ne bi dalje širila najbolje je odmah obolelog izolovati iz kolektiva, kod kuće odvojiti pribor za ličnu higijenu i sprovesti lečenje po preporuci pedijatra ili dermatologa. Adekvatna svakodnevna nega, kako zdrave, tako i obolele kože ima posebno mesto u prevenciji kožnih bolesti dečijeg uzrasta.