Porodični Magazin

I SOČNO I UKUSNO!

Sosovi mogu biti tečni ili polutečni. Čine da hrana izgleda i miriše bolje, da ima bolji i pikantniji ukus, ali i olakšavaju varenje. Mogu se konzumirati uz predjela i glavna jela, uz sve vrste pečenog, kuvanog i pohovanog mesa, ribe i povrća.

Idealni su kao podloga za sendvič, hamburger, hot dog, kanapee. U davnim vremenima, kada nije bilo rashladnih uređaja, meso, riba i druga hrana nisu mogli dugo da traju, tako da su prelivi i sosovi korišćeni kako bi se prikrio neprijatan ukus hrane i njena sumnjiva svežina. U današnje vreme, kada se preferira prirodan ukus hrane, sosovi predstavljaju sastavni deo kuhinja širom sveta. A mnogi karakteristični ukusi dalekih zemalja osvajaju i unapređuju ukuse prave domaće hrane.

Sos je francuska reč, nastala od latinskog “salsus” – zasoljeno, slano. U Francuskoj kuhinji, prelivi i sosevi datiraju još iz perioda između 1000. i 1450. godine nove ere. U klasičnoj francuskoj kuhinji bilo je na stotine sosova koji su doprineli definisanju karakteristika kuhinje. U 19. veku, Antonin Karem je klasifikovao sosove u četiri familije od kojih je svaka bazirana na jednom od sledeća četiri sosa: Allemande, Bechamel, Espagnole i Veloute. Početkom 20. veka, August Eskofer je proširio klasifikaciju novim sosovima: Paradajz sos i Majonez. Većina sosova koji se koriste u klasičnoj kuhinji su izvedeni iz jednog od pomenutih sosova.

Nastanak preliva i sosova je vezan za domaćinstva, ali je savremeni ritam života nametnuo njihovu industrijsku proizvodnju, koja daje garanciju potrošačima da je ono što konzumiraju proizvedeno pod laboratorijskim nadzorom i strogom kontrolom, odnosno zdravstveno ispravno. Mnogi od najvažnijih svetskih brendova u oblasti preliva i sosova dostupnih danas, pojavili su se na tržištu još 20-ih godina XX veka. Prelivi za salatu na bazi majoneza počeli su da se proizvode još daleke 1933. kada se ovakav proizvod prvi put pojavio na Svetskoj izložbi u Čikagu.

Kari kao začin i čili paprika u raznim formama, najpoznatiji su sastavni delovi najvećeg broja preliva i sosova u mnogim svetskim kuhinjama. Mada su relativno skoro stigli i kod nas, mnoge domaćice ih smatraju neizostavnim u kuhinji.

Da ne brkamo sosove sa umacima i prelivima

U svetu postoji podela sosova i preliva prema primeni i to na prelive za salatu (dressing), umake za meso i sosove. Dressing je preliv za salatu koji sadrži začine i dodatke. Umak je kombinacija začinskog bilja i drugih sastojaka koji mesu daju poželjan izgled i aromu. Sosovi su sastavni deo obroka, uglavnom se kombinuju sa testeninama, mesom i ribom. Pored karakterističnog ukusa, obroku daju i hranljivu vrednost.