Porodični Magazin

Vežbanje i mentalno zdravlje u zrelim godinama

U današnjem broju bismo želeli da se osvrnemo na značaj vežbanja za zdravlje starijih ljudi, a posebno na njegov uticaj na kognitivne poremećaje koji se javljaju u starijem dobu a obuhvataju zaboravnost, poremećaje pažnje, sposobnost orijentacije, sposobnost učenja itd. Sva ova stanja prethode težim poremećajima kao što su demencija i Alchajmerova bolest a na njih se može uticati vežbanjem i tako usporiti njihova progresija i obezbediti bolji kvalitet života.

Nova istraživanja su potvrdila višestruku funkciju mišića. Mišić nije samo organ kretanja već je i kompleksan endokrini organ koji luči veliki broj specifičnih molekula koji su poznati pod imenom miokini. Preko ovih molekula mišići komuniciraju sa gastrointestinalnim traktom, imunogenim sistemom, srčanim mišićem, moždanim strukturama, endokrinim sistemom i pankreasom. Ovi molekuli se luče pri mišićnoj aktivnosti zavisno od intenziteta, trajanja, frekvencije, modaliteta i stepena opuštanja nakon rada mišića.

Naučna studija koja je sprovedena 2016. godine na Univerzitetu u Sidneju na pacijentima starijim od 55 godina sa blagim poremećajima mentalnih funkcija je pokazala da treningom snage možemo višestruko da poboljšamo mentalno zdravlje. Model treninga snage koji je korišćen u ovoj studiji je progresivan trening opterećenja pomoću tegova. Svim ispitanicima je određeno maksimalno opterećenje i od tog opterećenja je korišćeno 80% u procesu treninga. Trening se sprovodio dva puta nedeljno i ceo protokol je trajao šest meseci. Nakon isteka šest meseci funkcionalnom magnetnom rezonancom je utvrđeno uvećanje hipokampusa (dela mozga odgovornog za prostorno pamćenje i učenje) čak od 2% kao i globalno poboljšanje svih faktora kognicije. Ova studija je potvrdila direktnu uzročnu vezu između povećane mišićne snage i snažnijih moždanih funkcija.

Ono što nauka još od ranije poznaje je da se treningom snage na duge staze postiže bolja metabolička kontrola šećera u krvi, usporavaju se procesi atrofije mišića (sarkopenije), održava funckionalnost endokrinog i imunogenog sistema, poboljšava kardiovaskularno i mentalno zdravlje.

Svaka fizička aktivnost u zavisnosti od njenih karakteristika je značajna u borbi protiv sedentarnog načina života koji je posledica modernog doba. Svetska Zdravstvena Organizacija je nekretanje-smanjeno kretanje uvrstila u faktore rizika kao što su pušenje, gojaznost i dijabetes. Imajući u vidu sve navedeno želeli bismo našim čitaocima da preporučimo da se pored šetnje i ubrzanog hoda bave i treningom snage, ali i bilo kojom fizičkom aktivnošću da bi duže i kvalitetnije uživali u svom životu. Za kraj jedan praktičan savet je da nakon svakog sata sedenja ili nekretanja ustanete i prošetate pet minuta, to je dovoljno za početak.