Porodični Magazin

Sve što treba da znamo o paradajzu

Paradajz je trenutno jedno od najpopularnijeg svežeg povrća na svetskom tržištu odmah iza krompira, zelene salate i crnog luka. . Iako sa botaničke tačke gledišta paradajz spada u voće generalno se kategoriše kao povrće koje po količini nutrijenata spada u takozvanu „super“ hranu jer sadrži ogroman broj biološki aktivnih supstanci na malu masu i nisku kalorijsku vrednost.

Paradajz je odličan izvor mnogih vitamina i minerala neki od kojih su vitamin C, kalijum, vitamin K1, vitamin B9 (folat), kao i različitih fitonutrijenata poput likopena, beta karotena, naringenina, hlorogenične kiseline, holina i luteina. Svako od ovih jedinjenja ima specifičan učinak na ljudsko zdravlje.

Kardiovaskularna oboljenja, uključujući srčani i moždani udar, su vodeći uzrok smrti u svetu. Ishrana bogata voćem i povrćem u ogromnoj meri utiče na prevenciju ovih kao i mnogih drugih oboljenja. Konzumiranje paradajza kao i proizvoda na bazi paradajza (sok od paradajza, kečap, sušeni paradajz, paradajz pire) je povezano sa mnogim korisnim efektima na zdravlje a ovaj uticaj je najizraženiji na kardiovaskularni sistem, zdravlje kože kao i u borbi protiv nekih oblika karcinoma.

Vitamin C koji se nalazi u paradajzu pomaže u borbi protiv slobodnih radikala za koje se veruje da su uzročnici ogromnog broja hroničnih oboljenja, nekih oblika karcinoma kao i samog procesa starenja. Vitamin C pomaže produkciju kolagena i na taj način utiče na zdravlje kože kao i intersticijalnog tkiva, a u sinergizmu sa kalijumom i vitaminom K1 koji se nalaze u paradajzu podržava i kardiovaskularno zdravlje. Dok je vitamin K1 važan za koagulaciju krvi i zdravlje koštanog tkiva kalijum omogućava zdrav krvni pritisak. Povećanje kalijuma a smanjenje natrijuma u ishrani povezano je sa smanjenim rizikom umiranja od svih uzroka i jedna je od najvažnijih izmena u ishrani koju možete da napravite da biste značajno smanjili rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Kalijum je takođe jako važan za sprečavanje atrofije mišića, očuvanje gustine kostiju i smanjenje proizvodnje kamena u bubregu.

Paradajz još sadrži i vitamin B9 (folat) koji je važan pre i tokom trudnoće jer štiti od defekata neuronske cevi kod novorođenčadi. Folat takođe utiče i na smanjenje nivoa homocisteina, nezavisnog markera čije je povećano prisustvo u krvi povezano sa rizikom od infarkta i moždanog udara. Paradajz uprkos svom statusu „super“ hrane spada u jedno od najviše prskanog povrća. Upravo zato jako je važno temeljno ga oprati pre obroka.

Od svih biljnih jedinjenja koja se nalaze u paradajzu likopen zaslužuje posebnu pažnju. To je karotenoid koji paradajzu daje njegovu prepoznatljivu boju i paradajz ga sadrži u velikoj količini primarno u ljusci. Zajedno sa beta karotenom likopen ima zaštitni uticaj na unutrašnji zid krvnih sudova (endotel) i može da smanji rizik nastanka tromba u krvi.

Novija naučna istraživanja ukazuju na vezu između povećanog unosa likopena i beta karotena i sprečavanje nastanka i razvoja tumora prostate. Količina likopena u proizvodima na bazi paradajza je često mnogo veća nego u svežem paradajzu i termička obrada paradajza omogućava biološku dostupnost svih karotenoida u paradajzu, likopena, beta karotena, luteina i zeaksantina. Apsoprcija ovih jedinjenja takođe zavisi i od ostale hrane koja se istovremeno konzumira i preporučuje se kombinovanje paradajza sa zdravim nezasićenim masnoćama poput maslinovog ulja jer se tako njihova biološka dostupnost povećava i do četiri puta.