B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Sirtuin geni „geni dugovečnosti“

autor: prof. Dr Vladimir Jorga | 11.01.2018
Sirtuin geni  „geni dugovečnosti“

Danas bismo naše čitaoce želeli da upoznamo sa takozvanim „genima dugovečnosti“ i tipom ishrane koja stimuliše ove gene i tako utiče na kvalitet zdravlja i dužinu životnog veka.

„Geni dugovečnosti“ ili kako su u nauci poznati Sirtuin geni su otkriveni 1984. godine u kvascu. Ubrzo zatim su pronađeni i kod ostalih viših složenijih organizama.

Kod ljudi ovu familiju gena čini sedam članova i najvažniji za nas su Sirutin-1 i Sirtuin-3 jer je utvrđeno da na njih možemo da utičemo ishranom i vežbanjem.

Ono što se zna o funkciji ovih gena je da su senzori za energetsku potrošnju i energetske tokove u ćelijama.

Sirtuin-1 utiče na masne ćelije tako što ubrzava metabolizam masti, sprečava njihovo skladištenje i ubacuje ih u dalju energetsku potrošnju prema potrebama organizma. On takođe vrši uticaj na mišićna vlakna, kako sporokontrahujuća tako i brzokontrahujuća, i oponaša efekte mišićnog vežbanja.

Sirtuin-3 je primarno lociran u mitohondrijalnom genetskom sadržaju i stimuliše broj mitohondrija u ćelijama. Mitohondrije su strukture unutar ćelije koje proizvode energiju u obliku Adenozintrifosfata (ATP), energetskog molekula čija je osnovna uloga energetske monete u organizmu i koristi se za sve energetske funkcije ljudskog tela.

Kao što smo već rekli na ovu familiju gena možemo da utičemo na različite načine.

Osnovni način je izazivanje „stresa“ u organizmu pomoću vežbanja i kalorijske restrikcije. Ovako izazvan  energetski disbalans aktivira Sirtuin gene koji dalje utiču na metabolizam masnih ćelija i stimulišu potrošnju masti iz organizma, posebno visceralnih, što je od velikog značaja za kardiovaskularno zdravlje i različite metaboličke i hronične degenerativne bolesti.

Drugi i optimalniji način na koji možemo da utičemo na Sirtuin gene je putem ishrane. Sva biljna hrana je važna u ljudskoj ishrani zbog svog sadržaja vitamina, minerala i antioksidanata. Međutim, ove gene ne možemo stimulisati bilo kojim voćem ili povrćem već samo specifičnim biljnim namirnicama koje imaju visok sadržaj različitih vrsta polifenola – jedinjenja koji su glavni aktivatori Sirtuin gena. Ove prehrambene namirnice nazivamo „Sirtuin hranom“. Ovaj način stimulisanja Sirtuin gena je daleko efektivniji jer ima isti učinak na ove gene a nije stresan po organizam kao što su to kalorijska restrikcija (gladovanje) i vežbanje. Svakako da je neophodno vežbati jer vežbanje ima i druge zdravstvene efekte.

Namirnice koje spadaju u „Sirtuin hranu“ zbog svojih različitih aktivnih polifenolnih komponenti, a koje deluju kako individualno tako i sinergistički, su rukola (kvercetin, kampferol), heljda (rutin), celer i lišće celera (apigenin, luteolin), crvene ljute papričice (luteolin, miricetin), kakao (epikatehin), kafa (kafeinska kiselina), devičansko maslinovo ulje (oleuropein, hidroksitirozol), zeleni čaj (epigalokatehingalat), beli luk (miricetin), peršun (apigenin, miricetin), crveni luk (kvercetin), crveno vino (resveratrol, picetanol), soja (formononetin), jagode (fisetin), kurkuma (kurkumin), orasi (galična kiselina), kelj (kampferol, kvercetin) i kapar (kampferol i kvercetin).

Većina ovih polifenolnih komponenti danas postoji u obliku dodataka ishrani ali ih je najbolje unositi putem hrane i kombinovati ih, zbog optimalne resorpcije i sinergističkog dejstva.