B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Probiotici i njihov značaj za zdravlje

autor: prof. Dr Vladimir Jorga | 21.09.2017
Probiotici i njihov značaj za zdravlje

Još 1907. godine ruski naučnik Elie Metchnikoff je uočio vezu između jogurta i zdravlja. On je verovao da mikroorganizmi koji izazivaju fermentisanje mlečnih proizvoda mogu da spreče stvaranje toksina u debelom crevu i da redovno konzumiranje fermentisanih namirnica utiče na dužinu i kvalitet životnog veka. Jako dugo se njegova teorija smatrala narodnim folkorom ali danas postoji ogroman broj naučnih studija koje potvrđuju da fermentisani proizvodi imaju značajnu ulogu u ljudskom zdravlju.

Ljudsko telo je dom velikom broju takozvanih “dobrih“ i “loših bakterija“ i kada smo zdravi “dobre“ bakterije su daleko brojnije od “loših“. Probiotici predstavljaju “dobre” odnosno korisne bakterije koje se nalaze u crevnoj flori.

Mikroflora creva utiče na funkciju imunog sistema, metabolizam holesterola, karcinogenezu, proces starenja i zdravlje uopšte i upravo zato je važno očuvanje zdravlja stomačne flore. Probiotici štite ovu sredinu od patogenih bakterija i poboljšavaju razgradnju i apsorpciju hrane i nutrijenata. Oni razgrađuju proteine i masti u digestivnom traktu što je od velike pomoći novorođenčadima kao i svim ljudima tokom i posle neke bolesti kada je važno da se uspostavi optimalno funkcionisanje digestivnog sistema u cilju bržeg oporavka. Takođe, probiotici su važni za uspostavljanje bakterijske ravnoteže poremećene uzimanjem antibiotika. Antibiotici ubijaju kako patogene tako i korisne bakterije u organizmu pa se zato prilikom terapije antibioticima preporučuje i unos probiotika.

Probiotici najčešće nalaze primenu kod gastrointestinalnih problema kao što su dijareja, sindrom iritabilnog kolona, ulcerozni kolitis, Kronova bolest, infekcija bakterijom Clostridium difficile kao i Helicobacter pylori koja može da bude uzročnik čireva i drugih digestivnih oboljenja ali se takođe preporučuju i kao tretman ili prevencija infekcija urinarnog trakta, vaginalnih gljivičnih infekcija kao i kod rekurence raka bešike.

Postoji najmanje 400 različitih vrsta bakterija u ljudskom gastrointestinalnom traktu i različite bakterije imaju različite uloge. Najznačajnije u ljudskoj ishrani su bakterije Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium bifidum i većina svetskog stanovništva koristi neki oblik hrane fermentisane bakterijom L. acidophilus. Simbiotski odnos između čovečanstva i ove bakterije ima dugačku istoriju i ova bakterija je od ogromne nutritivne i terapeutske koristi za ljude. Takođe korisne crevne bakterije su i L. casei, L. bulgaricus, L. gasseri, L. plantarum, B. lactis, B. longum i druge.

Primarni izvor probiotskih bakterijskih kultura su fermentisani mlečni proizvodi kao što su jogurt, kefir i sir. Izvori probiotika su još i miso, tempeh i napici od soje. U svim ovim namirnicama probiotici se nalaze prirodno ali se mogu dodati i tokom proizvodnje pa je tako sve veći broj namirnica na tržištu koji sadrže probiotike poput pahuljica, granole, mladog sira i pavlake.

Probiotici su takođe dostupni i u vidu suplemenata ali da bi se njihova efikasnost u tom obliku očuvala važan je proces proizvodnje, pakovanja i skladištenja pa je tako preporučljivije unositi probiotike putem hrane. Takođe, da bi njihova iskoristljivost u organizmu bila još veća preporučuje se unos prebiotika.

Prebiotici su ugljeni hidrati kratkog lanca (frukto oligosaharidi) koji iako nisu razgradivi u digestivnom traktu služe kao hrana probiticima i pomažu rast i razvoj ovih bakterija. Namirnice bogate prebioticima su crni i beli luk, artičoke, špargle, banane i cikorija.