Porodični Magazin

Bundeva blagodet jeseni

Karcinom je veoma ozbiljna i često smrtonosna bolest u kojoj se ćelije nekontrolisano dele i jedan je od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Dosadašnja naučna istraživanja su ukazala na pozitivnu vezu između ishrane bogate beta karotenom i smanjenog rizika karcinoma prostate. 

Takođe je poznato da beta karoten može da zaustavi razvoj karcinoma debelog creva kao i da povećani unos alfa i beta karotena značajno smanjuju rizik od karcinoma stomaka, grla, pankreasa, karlice, dojke i drugih tipova karcinoma.

Studija obavljena 2011-te godine u Atlanti (Džordžija) ja pokazala da ljudi sa najvišim nivoima alfa karotena u krvi imaju čak do četrdeset posto manji rizik od smrti od bilo kog uzroka u poređenju sa njihovim vršnjacima sa niskim nivoom ovog jedinjenja u krvi. 

Zašto je bundeva zdrava?

Bundeva je takođe bogat izvor vlakana. Adekvatan unos vlakana je jako važan jer utiče na celokupno zdravlje, rad i pražnjenje digestivnog trakta, a takođe pomaže i održavanje zdrave telesne težine jer sprečava prejedanje zbog osećaja sitosti koji vlakna stvaraju u stomaku. Ova vlakna su jako korisna još i zbog toga što predstavljaju supstrat ljudske crevne flore (mikrobioma). Pored vlakana bundeva sadrži i značajnu količinu vitamina C, riboflavina (vitamina B2), kalijuma, bakra, mangana kao manje količine vitamina E, tiamina (vitamina B1), niacina (vitamina B3), folata (vitamina B9), gvožđa, magnezijuma i fosfora. 

Tu se korisni zdravstveni efekti bundeve ne završavaju. Isto kao i meso bundeve i njeno seme je sadrži pregršt hranljivih materija. Ona su ne samo ukusna i zdrava užina već su visoko koncentrovan izvor polinezasićenih masnih kiselina, minerala i vitamina, a na 100 grama sadrže i do 30 grama proteina. Pored zdravih masnoća seme bundeve sadrži još i vlakna, koja smanjuju nivo triglicerida i holesterola u krvi, kao i fitosterole – jedinjenja koja se prirodno nalaze u membranama ćelija biljaka a koja takođe snižavaju „loš“ holesterol. Zbog ovakvog nutritivnog profila semenke bundeve su veoma preporučljive u ishrani jer smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a naročito su preporučljive za vegetarijance zbog visokog sadržaja proteina kao i dijabetičare zbog usporavanja resorpcije šećera u krvi. Još jedan plus je što sadrže triptofan - aminokiselinu koja dopronosi proizvodnji serotonina, hormona odg-ovornog za dobro raspoloženje i dobar san. 

Kako da je spremimo?

Bundeva se može pripremati na različite načine i sa različitim začinima, može se jesti slana ili slatka, kao dodatak jelima ili kao glavno jelo. Kako god da odaberete da je jedete nećete pogrešiti jer ovo je jedna od najkvalitetnijih namirnica ovog godišnjeg doba.

Bundeva je vrsta zimske tikve koja pripada porodici Cucurbitaceae. Osim što je izuzetno ukusna i u slatkim i u slanim jelima bundeva je izuzetno hranljiva namirnica i izvanredan izvor velikog broja različitih fitonutrijenata. Upravo njena naradžasta boja dolazi iz visoke koncentracije beta karotena, jedinjenja koje se u telu konvertuje u vitamin A - izuzetno snažan antikosidans koji smanjuje rizik od hroničnih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Pored beta karotena bundeva sadrži i druge karotenoide od kojih u najznačajnijoj količini alfa karoten. Karotenoidi obuhvataju grupu pigmenata rastvorljivih u masti a njihov glavni nutritivni značaj dolazi od antioksidativnog kapaciteta vitamina A. Sinergističko dejstvo karotenoida i drugih fitonutrijenata koji se nalaze u bundevi ima ogroman broj impresivnih zdravstvenih efekata - očuvanje vida, održavanje normalnog krvnog pritiska, jačanje imuniteta, očuvanje zdravlja kože, smanjenje rizika od različitih kardiovaskularnih oboljenja kao i različitih oblika karcinoma.