B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Zaroni u svet beskrajnog plavetnila

autor: Gomex | 16.07.2020
Zaroni u svet beskrajnog plavetnila

Ronjenje se klasifikuje i kao sport, ali i kao moderan hobi. Svakako je u pitanju aktivnost koja u sebi nosi dozu otkrivanja novih svetova i blagu dozu straha od nepoznatog, što svemu daje onaj treperavi osećaj u stomaku zbog kog obično i isprobavamo nove stvari.

Ronjenje na dah

Preteča današnjeg sportskog ronjenja sa bocom je ronjenje na dah, koje je u najstarija vremena koristilo ljudima kao važna veština za pronalaženje hrane i preživljavanje u oblastima pored vode. Ova drevna disciplina datira još iz 5. veka pre nove ere, a prvi zapisi o ronjenju na dah se pojavljuju u Koreji, gde je ova aktivnost bila u funkciji sakupljanja bisera i sunđera kojima se trgovalo. Homer i Platon takođe svedoče da su ljudi na ostrvu Kalimnos sakupljali sunđere koji su se koristili za kupanje širom Antičke Grčke. 

Ronjenje na dah (“Apnea” ili još učestalije ”Freediving”) podrazumeva duboki zaron tokom kog se zadržava dah. Kako se tokom ovog čina oslanjamo samo na svoju izdržljivost, to je najzahtevnija disciplina. Ipak, za praktikovanje ronjenja na dah nije neophodna skupa oprema, dovoljno je posedovati masku, disaljku i peraja. Mnogi ronioci praktikuju ronjenje na dah radi čiste rekreacije i spoznaje sopstvene granice izdržljivosti i samokontrole, no ne treba zaboraviti ni umirujuće i opuštajuće dejstvo. 

Ronjenje sa bocom

Ronjenje sa bocom ili “skuba dajving” je boravak ispod površine vode sa opremom za disanje. Postoji i nekoliko poddisciplina, među kojima su “wreck diving” - ronjenje na lokacijama na kojima se nalaze potopljeni brodovi ili neki drugi objekti, “cave diving” - ronjenje u podvodnim pećinama i “ice diving” - ronjenje ispod površina prekrivenih ledom. 

Za početak bavljenja ronjenjem obično je neophodno pohađati posebne škole gde se radi sa instruktorima. Tek kada dobijete sertifikat, možete samostalno da odlazite u dubine. Gotovo u svakom većem gradu postoje škole ronjenja, a časovi se najčešće održavaju u bazenu. Glavna stvar koju treba naučiti je pravilno disanje. Ukoliko biste želeli da se oprobate u ovoj disciplini, možda je sad pravo vreme, jer od leta nema boljeg godišnjeg doba. Istražite prirodne lepote podvodnog sveta!

Pravila ronjenja

U ronjenju postoji dosta pravila i ona su tu zarad bezbednosti. Npr. dva sata pre ronjenja ne treba jesti, na zaron treba ići odmoran, obavezno proveriti opremu, ne roniti sam, posle ronjenja piti dosta tečnosti… Za ronjenje se u Srbiji koriste skoro svi vodeni tokovi - reke, jezera i kanali. Jedini uslov je čista voda i dobar prilaz sa obale.

U svetu postoji samo 12 ljudi koji su ronili na dubini većoj od 240 metara. Interesantno je da je taj broj ljudi jednak broju onih koji su hodali po površini Meseca… 2014. godine, Ahmed Abdel Gabr iz Egipta ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao čovek koji je najdublje zaronio. Maksimalna dubina na kojoj se on našao je 332,35 metara.