Porodični Magazin

Kobasica kao savremeni hobi

Kobasica je najstarija mesna prerađevina o čijem postojanju nalazimo pisane dokaze. Istorijat kobasica počinje još sa Vaviloncima pre 3500 godina, ali tačno poreklo ovog mesnog proizvoda i danas je nepoznato. Pretpostavlja se da je prvobitno nastala iz želje za očuvanjem mesa koje je posipano solju, te su se njime punila creva ili želudac životinja…

Nekada je pravljenje domaćih kobasica bilo usko vezano za svinjokolj, dok je danas čitav proces moguće završiti u stanu. Rezultat toga je i značajno veće interesovanje mladih koji se sve češće odlučuju da prave domaće kobasice. Pored jeftinijeg finalnog proizvoda, hobisti i gurmani dobijaju mogućnost da naprave kobasice baš po svom ukusu, neretko eksperimentišući sa tehnologijom izrade i posebno sa začinima koji njihovom proizvodu mogu dodati egzotičnu ili pikantnu notu i svakako ga izdvojiti od svih uobičajenih i do sad isprobanih delikatesa. 

Saveti za dobru domaću kobasicu

Priprema domaćih kobasica omogućava nam da kontrolišemo količinu začina, vrstu i kvalitet mesa, kao i sveukupni ukus. 

Sa ovim kobasicama jednostavno ne možete pogrešiti. Da biste ih napravili u kućnim uslovima, uz dobru volju, potrebni su vam sastojci koje možete naći u marketima i u malim pakovanjima. Uređaji za punjenje kobasica su sada vrlo ekonomični. Obično su formatirani kao klasični kuhinjski aparat.

Što se punjenja tiče, poželjno je koristiti meso od vrata životinje, jer ovaj mišić daje bogat ukus. Nemojte odstranjivati masnoće s mesa, jer će one dati dodatnu dubinu ukusa, a najintenzivniji ukus dobićete ako meso samostalno sameljete kod kuće. Kupite najbolje meso koje možete sebi da priuštite, koristite isključivo sveže, po mogućnosti organsko meso, koje ne sadrži konzervanse i soli i pre nego što se upustite u ovu avanturu, pročitajte ponešto od literature koja se time bavi ili porazgovarajte sa iskusnim majstorima.

Kobasičarstvo kao umetnost u srednjem veku

U srednjem veku, kobasice su doživele procvat i kobasičarstvo je postalo umetnost. Kobasičari ili „wurstmachers” kako su ih zvali u Nemačkoj, širom Evrope su osmišljavali nove recepte i smese, pa je gotovo svaki veći grad imao svoju prepoznatljivu kobasicu. Moglo bi se reći da je Nemačka i danas prestonica kobasica sa čak 1500 vrsta.

Homer u svojoj Odiseji opisuje vrstu kobasice izrađene od kozjeg želuca punjenog krvlju i masti koja se peče iznad otvorene vatre. Možemo pretpostaviti da se radi o vrsti krvavice.