B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 6/2017 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 22.03.2017

Dragi naši,

A sada malo o cenama. Iako sam profesionalni trgovac, sa razočarenjem sam shvatio da u stvari ne znam šta je to prava ili “poštena” cena nekog proizvoda. Kada malo uđete u ovu problematiku, vrlo brzo dođete do iznenađujućeg zaključka da jeftin proizvod u stvari nekada i nije tako jeftin.

O čemu se radi?

Nekada se cena proizvoda formirala tako što su se na cenu materijala zaračunavali troškovi proizvodnje i neka projektovana zarada. Sve je manje firmi koje tako određuju cenu proizvoda. U velikim kompanijama postoje posebna odeljenja za tzv. “prajsing” (engl. “priceing”) ili na srpskom - odeljenje za određivanje cene proizvoda. I ovde se utvrđuje proizvođačka cena proizvoda, ali ona često nema veze sa maloprodajnom cenom. Koriste se tzv. fokus grupe, odnosno grupe kupaca koje su zainteresovane za taj proizvod, pa se ispituje koliko su oni spremni da plate za taj proizvod. Dakle, nije važno kolika je proizvodna cena, već koliko je ko spreman da plati taj proizvod. Kod dobro osmišljenih proizvoda dešava se da su kupci spremni da plate i nekoliko puta veći iznos nego što je to realno.

Umešala se tu i psihologija. Postoji posebna grana ekonomije koja se naziva bihejvioralna ekonomija, koja proučava ponašanje potrošača. Na bazi tih istraživanja neko se dosetio pa je kod kreiranja proizvoda osmislio tri verzije jednog te istog proizvoda. Jeftinu, srednju i skupu verziju. Logika je sledeća. Većina ljudi razmišlja ovako: “Nisam ja baš bez novaca da bih kupio najjeftiniji proizvod, ali nisam ni bahat da kupujem najskuplji, opredeliću se za srednji”. Kvaka je u tome što su kreatori predvideli ovakvo ponašanje pa su tako kreirali proizvode da najviše zarađuju upravo na ovom proizvodu po srednjoj ceni. Verovatno ste čitali o jednim popularnim patikama koje se proizvode (naravno) u Kini po ceni od 29 dolara, a prodaju se širom sveta po 250 dolara. To je to, mladi ljudi, pod uticajem propagandnih kampanja su spremni da toliko plate da bi imali proizvod koji se pretvorio u statusni simbol.

Stvari polako izmiču kontroli pa više nije važno kakav je proizvod i koliko košta, već da li je na akciji i koliki je popust.

Jedan naš kupac mi je napisao kako je bio u inostranstvu i kupio odelo sa 70% popusta i da je to nemoguće u Srbiji. Pošto je kupac uvek u pravu (:)) nisam hteo da komentarišem, ali dozvolite mi da se pitam koja je prava cena tog odela kada posle 70% popusta i dalje košta 300 evra i kakva je to uopšte cena na koju se daje toliki popust. Biće da je neko već u prvom koraku odredio astronomsku cenu i tako sebi stvorio mogućnost da se igra sa cenama. Živimo u surovom vremenu gde se svako bori za svoj komad hleba. Neki su beskrupulozni pa bi hteli mnogo više nego što im pripada i zato morate biti pametni i ceniti svoj dinar.

Potrošač i njegov novčanik su retke zverke.