B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 4/2017 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 21.02.2017

Dragi naši,

Počela je nagradna igra koja treba da zabavi ljude, ali i da podigne svest građana koliko je u zajedničkom interesu da svi plaćaju porez. Pošto sam bio jedan od inicijatora ove nagradne igre, dosta sam razgovarao sa različitim ljudima i ponekad sam bio zapanjen nekim razmišljanjima. Neki su tu videli samo mogućnost da reše svoje stambeno pitanje, a neki su opet u svemu pronašli ujdurmu vlasti i predizbornu kampanju. Ovim prvima stvarno nemam šta da kažem. Mnogi verovatno delom i preživljavaju baveći se sivom ekonomijom i teško je gladnom objašnjavati da se suzdrži. Ovim drugima mogu poručiti da su pripreme počele davno pre i da je puno znoja trebalo da bi se uopšte vlast ubedila da je ovako nešto potrebno.

Kada sve ovo ostavimo po strani, ostaje stvarno pitanje – zašto treba da se borimo protiv “sive” ekonomije? Ma šta mi govorili, i “siva” ekonomija je ekonomija i stvara neki prihod. Razlika između “sive” i regularne ekonomije je u tome što se “siva” obavlja bez formalne dozvole, bez ikakve zdravstvene i druge kontrole i ne plaća se nikakav porez. Postoji i tzv. “crna” ekonomija, ali to je već klasičan kriminal.

Borba protiv “sive” ekonomije podrazumeva čuveni pedagoški komplet – štap i šargarepu. Postoji oni koji nikada neće svoje poslovanje prilagoditi regularnom poslovanju i za njih je pripremljen štap. Na svu sreću takvih nikad nije preko 5 do 10% stanovništva. Za one druge koji u stvari žele da rade u regularnim uslovima, jer je tako mnogo lakše i bezbednije, postoji šargarepa. Te šargarepe su različite povlastice koje obezbeđuje država, ali moje duboko uverenje je da je jedina prava šargarepa rad na unapređenju poslovnog ambijenta. Šta je to? To je unapređenje rada javne uprave, javnih preduzeća, smanjenje nepotrebnih nameta i obezbeđivanje fer uslova poslovanja za sve.

Nagradna igra je negde između. Građani nisu pozvani da potkazuju svoje komšije, ali su stimulisani da zahtevaju poštovanje svojih prava i da razmisle o svemu ovome. Više od 80% građana se izjasnilo da ne bi prijavilo komšiju koji radi u “sivoj” zoni, a to, po mom mišljenju, znači da građani prepoznaju da je u Srbiji teško poslovati u u skladu sa pravilima pa su skloni da prekršiocima gledaju kroz prste.

Nema dobrih škola, zdravstvenih ustanova, pozorišta ili dečijih vrtića bez plaćanja poreza. Mislim da prosečni građanin nema dilemu da li je porez potreban, već više sumnja da li se prikupljeni porez troši na prave stvari i to je ono o čemu moramo povesti najozbiljniju raspravu. U realnom životu, stvari se menjaju tokom kombinacije pritisaka i kompromisa. Država mora da insistira na plaćanju poreza, a građani na svrsishodnom i transparentnom korišćenju prikupljenih sredstava. Građani ne vole da plaćaju porez, a država voli da troši pare bez kontrole. Od kompromisa između ove dve krajnosti zavisi kvalitet i budućnost našeg života.