B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 24/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 05.12.2019

Dragi naši,

Kada sam pre neki dan ušao u jednu našu prodavnicu, bio sam zatečen prizorom velike staklene kutije pune plastičnih čepova. Znao sam da se radi o akciji „Čep za hendikep” (od prikupljenih sredstava prodajom čepova, kupuju se pomagala za osobe sa invaliditetom), ali količina čepova me je ipak iznenadila.

Uobičajeno je da ovakve akcije imaju neki svoj životni tok, gde kreće od velikog entuzijazma, a onda, malo po malo, entuzijazam kopni i akcija nestaje. U ovom slučaju, to se nije desilo, a nikome nije najjasnije zašto.

Živimo u svetu koji ceni pre svega materijalne vrednosti. Nije ni to baš bez razloga. Ta fokusiranost na sticanje materijalnih dobara je donela ekstremni ekonomski rast i svi uživamo barem u nekim delovima novostvorene blagodeti. Ako ništa drugo, glad je najvećim delom iskorenjena, zdravstveni sistem je mnoge pogubne bolesti ili iskorenio ili ih učinio izlečivim, nepismenost je nestala, a sve to, samo pre jednog veka, bilo je prisutno u životu mnogih Evropljana.

Ali… Uvek postoji ono “ali” koje sreću kvari. Materijalno blagostanje je pre svega produkt nemilosrdne tržišne utakmice. Ova utakmica je životno važna za svako društvo, ali ima nus-produkt, a to je okrenutost pojedinca prema samom sebi i nedostatak socijalne osetljivosti. Kako je jedan filozof rekao: “Čovek je čoveku postao vuk!”.

I sad dolazimo do teme ovog teksta. Jasno je da ne postoji nijedno bogato društvo koje nije poštovalo pravila tržišne ekonomije, ali je isto tako jasno da društva koja uz tržišnu ekonomiju nisu ugradila i socijalnu odgovornost (solidarnost, pravdu) nisu bila stabilna, pa je pre ili kasnije dolazilo do ekonomskog kolapsa. Jednostavno, ljudi žive od hrane, ali i od pravde, pa zbog toga mnoga ekonomski siromašnija društva nemaju socijalne proteste, jer ne postoji neopravdano velika razlika između bogatih i siromašnih. Ljudi takav sistem doživljavaju kao pravedan i zbog toga su spremni da poštuju njegova pravila.

Sugrađani koji skupljaju plastične čepove i donose ih u naše radnje ne dobijaju ništa zauzvrat osim osećanja da su uradili nešto dobro i to im je dovoljno. Organizatori su uspeli da naprave sistem koji više ne zavisi samo od entuzijazma. Neko mora da napravi kutije za prikupljanje, da preveze, proda i naplati prikupljene čepove, a onda da odredi koji su prioriteti u nabavci potrebnih pomagala. Nije jednostvano. Bez sve te organizacije, akcija bi brzo zamrla.

I zato su bitne inicijative običnih građana koje su bazirane na solidarnosti i pravdi. Što budemo imali više ovakvih aktivnosti, to će biti manje sukoba, a više razumevanja i saradnje. Više razumevanja i saradnje donosi veću socijalnu stabilnost društva, a veća socijalna stabilnost je osnova za dugoročno uspešnu ekonomiju. Uspešna ekonomija je osnova srećnog društva. 

Mi možemo biti mnogo uspešnije društvo, ali moramo da se vratimo na dobitnu kombinaciju tržišne ekonomije i socijalne pravde. Ko to može da uradi umesto nas - Niko, samo mi. 

Šešir nakrivi, lakše se živi!