B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 21/2017 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 18.10.2017

Dragi naši,

Pre nekoliko dana sedeo sam sa prijateljima i naravno bistrio politiku. Došao je na red Agrokor. Komentarisali smo vanredni izveštaj njihovog revizora i svi se iščuđavali kako neko može da sakrije skoro tri milijarde evra i da to prođe neprimećeno. Cinik bi ponovio staru latinsku poslovicu slobodno prevedenu: „Što dolikuje lavu, ne dolikuje volu“. U konkretnom smislu Agrokor je bio lav, a mi (i Srbi i Hrvati i Bošnjaci i Slovenci :) - volovi...

Razgovor se nastavio oko položaja domaćih firmi i pitanja da li je bolja domaća ili strana  (internacionalna) firma. Ovde je tek počela prava bura. Nije tajna da domaći privrednici nisu baš zadovoljni tretmanom u sopstvenoj zemlji, ali činjenica je i da su mnogi domaći „privatnici“ bili obične kabadahije koje su  unesrećile i narod i državu, a često i sebe.

Dakle, domaća ili strana kompanija (trgovina)? Za i protiv?

Domaća kompanija je uvek više okrenuta prema domaćim proizvođačima i bolje razume navike i potrebe domaćih potrošača. Po pravilu, profit koji se ostvari ostaje u državi i najčešće se ponovo reinvestira u domaću privredu. Odnos prema zaposlenima je uglavnom bolji, jer je svaki privatnik ipak nekada bio samo klinac iz komšiluka i živi tu negde u blizini. Svaki uspešan preduzetnik voli i da se malo pokaže, pa polako oživljava i zadužbinarstvo i pomoć lokalnoj društvenoj zajednici. Kada situacija krene nizbrdo, domaći preduzetnik se ipak predano bori da spasi posao i ne nestaje poput lastinog repa. Naravno, ovde sam govorio o normalnim preduzetnicima kakvih je velika većina, a ne o drumskim razbojnicima silom ubačenih u skupa odela.

Strane kompanije lako donose svež kapital, ali lako ga i odnose. Nakon početnog investiranja profit se najčešće šalje prema matičnoj zemlji i dalje transferiše prema potrebi. Donose se nove tehnologije i proverene procedure poslovanja koje doprinose podizanju efikasnosti. Imaju dobre veze sa inostranstvom i potencijalno omogućavaju izlaz domaćih kompanija na strana tržišta. Na žalost, ova mogućnost najčešće ostaje samo mogućnost i to ne zbog neke teorije zavere već zato što domaće kompanije zbog izuzetno nepovoljnih uslova poslovanja teško mogu da budu konkurentne na otvorenom tržištu.

Ovako gledajući, nesporno je da su domaće kompanije bolje za našu državu, ali... uvek postoji ono „ali“ koje sreću kvari. Svaka domaća kompanija potpisom pera može preko noći postati strana i na žalost, to se dosta često dešava.

Posle svega, mislim da  dilema domaća ili strana firma nije baš najbolje pitanje. Privreda mora biti jedinstvena sa jedinstvenim privrednim sistemom i jakim antimonopolskim zakonima koji sprečavaju da veliki neopravdano guše male. Za početak bilo bi dovoljno da se domaći biznis izjednači sa stranim, a onda “kom obojci, kom opanci”.