B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 19/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 26.09.2019

Dragi naši,

Gomex je specifičan trgovinski lanac pošto svoju trgovačku mrežu velikim delom bazira na prisutnost u malim naseljenim mestima sa čak ispod 2000 stanovnika. Veliki inostrani trgovački lanci uglavnom se pozicioniraju po gradovima, a često ne vide isplativost ni u prodavnicama koje su smeštene u naseljima ispod 10 000 stanovnika.

Ko je sada tu pametan? Treba li otvarati prodavnice u manjim naseljima ili ne? Trgovina nije humanitarna organizacija, pa sve što nije barem rentabilno, nema šanse da opstane.

Iza ove priče krije se u stvari dublje i značajnije pitanje. Hoće li se stanovništvo Srbije locirati u nekoliko većih gradova? Hoće li sela opusteti? Hoće li vojvođanska ili šumadijska poljoprivredna imanja obrađivati radnici koji će autobusom dolaziti iz Beograda, Kragujevca ili Novog Sada ili Avganistana?

Ovo nije samo srpsko pitanje, to je pitanje velike većine zemalja. Ovaj proces pražnjenja unutrašnjosti je već odavno primećen, ali ne samo da se ne usporava, već se i ubrzava. Moderna sredstva komunikacije i transporta otvorile su sve moguće realcije, pa npr. Jovan iz Bele Palanke odlazi za Pirot, Vladan iz Pirota odlazi za Beograd, Bojan iz Beograda odlazi za Nemačku, Hans iz Hamburga odlazi za Njujork i sve tako redom, bez kraja i konca.

Ako već vidimo da je to pokretanje stanovništva nezaustavljivo, postavlja se pitanje, da li to tako i treba da bude. Možda se i ne treba boriti protiv toga. Možda to negde u svetu i ima smisla, ali verujem da je za Srbiju jedno od ključnih pitanja kako da zaustavi pražnjenje sela. Ovo nije emotivno pitanje, nego racionalno.

Srbija je bila, a i biće dominantno agrarna zemlja. Sad to ne izgleda kao prednost, ali nije nemoguće da se u nekom momentu proizvodnja zdrave hrane izjednači sa proizvodnjom zlata. Hoćemo li mi u tom trenutku biti spremni za to? Sela čuvaju tradiciju, ali i pojeftinjavaju proizvodnju. Svaki seljak je stambeno zbrinut, duboko vezan za sredinu u kojoj živi. Na posao može da ode peške ili biciklom (nema naftne krize ), a većina ima neku bašticu iz koje se hrani zdravije i jeftinije. Sve se to u nekom trenutku pretvara u konkurentsku prednost u odnosu na one koji proizvodnju zasnivaju na nisko plaćenoj (nezainteresovanoj) radnoj snazi koju menjaju svaki dan.

Ovde nema dovoljno prostora da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom, a tema je izuzetna. Pre nekog vremena javili su nam se predstavnici jednog malog sela koji su nam ponudili besplatan poslovni prostor i struju, samo da otvorimo prodavnicu. Njihova računica je bolno jednostavna. Čak i kada naprave te troškove, to će biti jeftinije nego da u osnovno snabdevanje putuju svaki dan desetak kilometara do prve prodavnice. Na žalost i naša računica je bila bolno jednostavna. Na tom broju stanovnika, čak i uz besplatan prostor i struju, ne možemo biti rentabilni. Mislim da ova kratka pričica otvara mnogo prostora za razmišljanje, ali izgleda da mi imamo mnogo interesantnijih tema, ali za......... zaluđivanje.

 

Šešir nakrivi, lakše se živi!