B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 18/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 12.09.2019

Dragi naši,

Kakvu hranu jedemo? Povod da se pozabavim ovom temu su mi dale jedne dnevne novine koje su na naslovnoj strani stavile naslov -  „Kako nas truju“. Ko god brine o zdravlju ili ima decu, mora da se zabrine nakon ovakvog početka. Naravno, kada se pročita celi tekst, teško ga je povezati sa naslovom, ali... naslovi prodaju novine.

Problem je kada država počinje da reaguje na ovakve bombastične naslove jer je svakom državnom službeniku lakše da počne da preti proizvođačima ili trgovcima, nego da se objašnjava sa novinama.

Pa, kakvu hranu jedemo? Odmah se ograđujem da je ovo samo moje privatno mišljenje nastalo na dugogodišnjem bavljenju ovim poslom, da se odnosi na prosečan kvalitet, a da dobrih i loših izuzetaka uvek ima i da će ih biti i ubuduće.

Generalno, hrana u Srbiji je još uvek dobrog kvaliteta. Industrijski način pripreme hrane polako preuzima primat, ali i dalje naši lokalni ukusi podrazumevaju manju upotrebu hemije nego u razvijenim zemljama. Način ishrane u razvijenim zemljama je uslovljen načinom života, radnim vremenom, pa se mnogi hrane u restoranima  (uglavnm brze hrane), a kod kuće pripremaju polupripremljenu ili pripremljenu hranu. Da bi se tako hranili, proizvodi moraju  imati dug rok trajanja, a to nije moguće bez upotrebe hemijskih preparata ili specifičnih proizvodnih tehnologija koje po pravilu daju bezbedan, dugotrajan proizvod, ali smanjenog prehrambenog kvaliteta.

Da budem jasniji, kada pijete mleko koje ima rok trajanja 60 dana, morate ga pasterizovati i to mleko ne može biti kvalitetno kao mleka sa kraćim rokom. Kratkotrajnom mleku često istekne rok, pa ga moramo bacati, a to onda utiče na rast cene i to je jedan od bitnih razloga zašto su svežiji proizvodi po pravilu skuplji. Znam da bi naše domaćice/radnice zauzete preko glave rado prihvatile restorane kao alternativnu verziju porodične ishrane, ali nikada restoran ne može zameniti domaću, svežu, svakodnevno pripremljenu hranu. 

Kod nas su i dalje popularni svinjokolji, pa se čvarci, slanine, kobasice... kombinuju sa industrijskom hranom što pozitivno utiče na kvalitet ishrane. Većina lekara će vam reći da ni to nije baš najzdraviji način ishrane, ali u poređenju sa industrijskom hranom, siguran sam da domaća prerada nosi pobedu, a da se rešenje za negativne strane ovakvih lokalnih proizvoda nalazi u umerenoj upotrebi.

Nije kod nas sve crno, barem u ovom segmentu ishrane. Ako vam je to za neku utehu, da bi se u Americi dobro i zdravo hranili, teško da ćete uspeti u tome bez barem 100 000 dolara godišnjeg porodičnog prihoda. 

Na kvalitet naše ishrane najviše utiče plitak novčanik koje prosečnog kupca tera da bira jeftinije proizvode i ako je svestan da to nije najbolje rešenje. Dakle, rešenje je u dubljem novčaniku, jer naši proizvođači i trgovci nude robu koju većina kupaca želi (može) da kupi, a to su jeftiniji proizvodi. To što je neki proizvod jeftiniji, ne znači i da je lošeg kvaliteta, ali često daje dobru orijentaciju. 

I na kraju mali savet – čitajte o ishrani, obrazujte se, čitajte deklaracije. To može značajno da pomogne da se bolje hranite za manje para.                       

Šešir nakrivi, lakše se živi!