B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 16/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 15.08.2019

Dragi naši,

Kapitalizam nam je doneo svakodnevno i svakovrsno takmičenje kao osnovni životni pokretač, a količinu stečenog novca ili stvari kao osnovno merilo uspeha. Tako je nastao BDP (bruto državni proizvod) kao merilo uspešnosti država. Veći BDP automatski znači bolju poziciju na rang listi država.

Nekako, korak po korak, s teškom mukom, utvrđeno je da sreća stanovnika neke države nije u direktnoj vezi sa materijalnim bogatstvom stanovništva, pa nije retka situacija da države sa manjim BDP imaju srećnije stanovništvo nego one sa većim BDP. Neke države su, na bazi ovih saznanja počele da mere BNS (bruto nacionalne sreće) gde se za glavni pokazatelj uspešnosti računa koliko su stanovnici te države srećni. Sve je to u povoju, ali čini mi se da je to dobra promena kojoj treba vreme da bude prihvaćena.

Posetio sam u relativno kratkom roku dve super države – Ameriku i Kinu. Dve države koje ne mogu biti različitije, ali koje svaka na svoj specifičan način beleže sjajne ekonomske rezultate. Amerika je apsolutni lider zadnjih osamdesetak godina, a Kina je probuđeni džin koji grabi ogoromnim koracima. Naravno, niko tu nije naivan. Amerika na sve načine pokušava da uspori razvoj Kine, a Kina ne bira sredstva da postigne svoje ciljeve. Ovo je epska bitka 21. veka. Na koga bi se vi kladili u ovom takmičenju? Ja bih se pre kladio na Kinu, nego na Ameriku. Zašto?

Putujući kroz Ameriku i razgovarajući sa ljudima dobio sam utisak da su svi pomalo umorni od neprekidnog takmičenja. U Americi je samo jedna stvar sigurna, a to je da ništa nije sigurno. Sve je podređeno profitu. Ljudi koji stiču profit su heroji društva, bez obzira na socijalnu cenu i sve veći broj društvenih gubitnika. To su tzv.  „luzeri“ (gubitnci) i to je jedna od ružnijih uvreda koje možete uputiti sagovorniku. To apsolutno takmičenje u svemu i svačemu je dovelo do sjajnih ekonomskih rezultata, ali i do sve manje Amerikanaca koji veruju da će sutra živeti bolje. Ako pogledate arhitekturu Njujorka, videćete prepoznatljive nebodere koji liče kao jaje jajetu. Čelik i staklo, minimum ulaganja za maksimum dobiti. Nema estetike, nema umetničke avanture. Čista računica.

Kina je sasvim druga priča. Većina Kineza veruje da će sutra živeti bolje nego danas. Njihovi gradovi postaju ogledalo nove arhitekture, ponekad kičaste, ali pune elana i želje da zadivi svet oko sebe. Američki san sada živi u Kini. Brutalni kapitalizam u jednopartijskom sistemu, nešto do sada neviđeno.  

Očito je da je život više od količine skupljenog novca na računu. Očito je da je društvena pravda bitna koliko i materijalni uslovi života. Očito je da je zadovoljstvo naroda potencijal koji je od nemerljivog značaja za ekonomiju. Gde smo tu mi? Hoćemo li sa 500 evra plate biti srećniji i prestati da se iseljavamo? Nemam odgovor, ali zato glasam za to da pored BDP merimo i BNS. Srećan narod je ipak prvi, pravi cilj svake odgovorne države.

Šešir nakrivi, lakše se živi!