B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 10/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 23.05.2019

Dragi naši,

Srećno sam se vratio iz Amerike, pa što naš narod kaže: „Hvali more, drž’ se obale!“. Zaista sam fasciniran njihovom posvećenošću biznisu, ali čini mi se da je opčinjenost novcem malo prejaka, barem za moj ukus.

Naša Srbija nije Amerika, ali ima svoje kvalitete, pre svega u daleko prisnijim međuljudskim odnosima. Pametna stvar bi bila kad bi to mogli nekako uravnotežiti. Da malo podignemo biznis, a koliko-toliko zadržimo naš način života.

Na žalost Srbija nije posvećena biznisu. Čim sam seo u svoju direktorsku fotelju dočekalo me je brdo nekakvih problema za koje naše kolege iz Amerike ni ne znaju da postoje. Paradoksalno je da Amerika važi za zemlju gde prava radnika nemaju značajniju zaštitu, a mi imamo brdo zakona koji štite radnička prava.

Normalno bi bilo da američki radnici čeznutljivo gledaju prema Srbiji, ali stvarnost je potpuno suprotna. Dosta srpskih radnika bi rado radilo u Americi, a malo koji američki radnik bi se odlučio da svoj radni vek provede u Srbiji. Tamo nema troškova prevoza, toplog obroka, regresa... ali ima pristojne plate. Njihova logika je da radnik treba da dobije poštenu platu, a onda neka je troši kako on misli da je najbolje. Iako i tamo ima mnogo prevara, možda bi ipak mogli razmisliti, kakva je korist od prava koje imamo samo na papiru? Lepo zvuči, ali, što kažu: „Ne maže se na ’leb .“

Na moje „veselje“, dočekala me je inicijativa koja traži da se trgovinama zabrani bacanje hrane kojoj je istekao rok trajanja. Po predlogu, ta bi se hrana trebala donirati nekakvim organizacijama koje bi tu hranu besplatno delili onima kojima je to potrebno. Ideja ne izgleda loše, ali otvara mnoga škakljiva pitanja.

Na primer, kada inspektor pronađe u prodavnici prehrambeni proizvod kome je istekao rok trajanja, pokrenuće postupak protiv trgovca jer, pojednostavljeno rečeno - prodaje potencijalno opasan proizvod koji može dovesti u opasnost zdravlje potrošača. Kada taj isti proizvod trgovac donira nekoj organizaciji, nekom admisnistrativnom magijom, to više nije opasan proizvod i može se koristiti u ishrani ljudi. Kada malo razmislite, postavlja se pitanje -  da li su naši siromašni sugrađani neka posebna vrsta ljudi, pa su za njih proizvodi isteklog roka manje opasne nego za one imućnije.   

U stvari, iza svega se krije ludilo gde smo krenuli od opravdane potrebe da se zdravlje potrošača zaštiti, a došli smo  do situacije da zbog loših propisa bacamo hiljade tona zdrave hrane. Srećom, još uvek se radi samo o inicijativi, pa, ako ništa drugo, dobro je da smo bar počeli razmišljati kako da rešimo ovo zaista goruće pitanje. Ne bismo smeli da zaboravimo da nismo toliko bogati da bi bacali. Kao i uvek, stvar je u umerenosti.

Šešir nakrivi, lakše se živi!