B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 04/2020 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 20.02.2020

Već sam pisao o problematici rada nedeljom, ali pošto se rasprava o ovoj temi ponovo rasplamsala, hajde da ni ova čorba ne prođe bez mene.  :)

Niko ne spori da zaposleni moraju imati najmanje jedan neradni dan u toku sedmice, ali se postavlja pitanje da li to mora biti baš nedelja. Prema važećem zakonu, to može biti bilo koji dan, zavisno od pravnih akata kompanija. Mehanički gledano, sve je u redu, ali kada uđemo u kvalitet odnosa, mnogo toga ostaje pod znakom pitanja.

Nedelja kao neradni dan svojstvena je hrišćanskom načinu života. U islamskim državama neradni dani su uglavnom petak i subota, u skladu sa njihovim verskim uverenjima. Dakle, sam dan nije bitan, bitno je da postoji jedan kada članovi porodice mogu da se okupe i posvete svojim odnosima. Po logici stvari, pošto u evropskim zemljama veliki deo zaposlenih i sada ima nedelju kao neradni dan, najjednostavnije je da se taj dan prihvati kao neradan za sve.

Ovakav potez bi sigurno u početku imao negativne ekonomske posledice. Hipermarketi, tržni centri i drugi veliki prodajni formati najveće pazare imaju upravo tokom vikenda i njima sigurno ne ide u prilog da se ukine nedelja kao radni dan. Manjim trgovačkim formatima (prodavnicama) neradna nedelja bi itekako odgovarala s obzirom na probleme u vezi sa obezbeđivanjem radne snage. Oni bi verovatno bili i na nekom malom finansijskom dobitku.

Velike prodavnice zapošljavaju relativno mali broj ljudi, pa mogu i da organizuju petodnevnu radnu nedelju, a mali formati to nisu u stanju. Zbog toga, veliki formati za zaposlene postaju primamljiviji od manjih. Rezultat je da, korak po korak, veliki potiskuju male. Neki kažu da je to sudbina protiv koje se ne može, ali ja baš nisam uveren u to. Poprilično sam siguran da bi nestanak malih doveo do smanjenja konkurencije na tržištu, a time bi i kupci plaćali više nego što je opravdano.

Neradna nedelja bi svakako imala svoju ekonomsku cenu, barem u početku, ali tu cenu bi u stvari morali da plaćaju vlasnici krupnog kapitala. To bi klatno koje meri teret poslovanja malo pomerilo na stranu radnika, a mislim da bi to i bilo pošteno. Radnici, kao i vlasnici sitnijeg kapitala, zanatlije, preduzetnici - svi oni se nalaze u nezavidnoj poziciji u sudaru sa silama kakve su multinacionalne kompanije.

Ovde nam je potrebna jaka država koja ima sposobnost da dobro izračuna sve posledice uvođenja neradne nedelje, a da onda donese rešenje (zakon) koji će svi striktno poštovati. Teret ekonomskog razvoja treba pažljivo rasporediti i svako treba da podnese svoj deo tereta  - i radnici i kompanije i država, ali pošteno.

Pretežno sam se bavio uticajem neradne nedelje na porodicu. Postoje i mnogi drugi uglovi gledanja, međutim porodica je još uvek najvažnija karika društva i treba joj pomoći da opstane. Jaka porodica znači manje agresivnosti, kriminala, poroka, a više socijalne stabilnosti, verovatno i ekonomske produktivnosti... 

Zato glasam za neradnu nedelju.