Porodični Magazin

Dragi naši,

Kada se leto i kalendarski ustali, ostaje nam samo da odbrojavamo dane do odmora. Kad nekoga sretnemo na ulici, ne pitamo se više za zdravlje, već kakvi su mu planovi i gde će na odmor.

U toku prethodne dve pandemijske godine, bili smo opterećeni smenom propisa, zabrana i ograničenja, ali se može reći da je na odmor stigao da ode svako ko je želeo. Bilo da je u pitanju neki dragulj među domaćim destinacijama ili peščana plaža Mediterana, srpski turista ima svoje običaje kojih se ne odriče.

Dragi naši,

Kažu da je ekonomska i energetska kriza neslućenih razmera tek pred nama. Ne moramo biti vrsni ekonomisti pa da naslutimo razmere udara koji nas očekuju, jer ono što upravo prolazimo vrlo je rečita najava. Cene elementarnih životnih namirnica, u odnosu na stabilnost u koju smo se uljuljkali, počele su da divljaju. O računima na benzinskoj pumpi ne treba trošiti previše reči. Primanja su ostala onakva kakva su bila, a potrošnja nemilice raste.

Dragi naši,

Na pragu smo meseca juna. Sve porodice koje imaju maturante, bilo male ili one velike, znaju kakav stres sa sobom nosi ispit zrelosti i prekretnica u životu ovih mladih ljudi. Pored stresa, matura još i košta. 

Dragi naši,

Uz sva moguća zakašnjenja, proleće je ipak stiglo u naše krajeve i dobra vest je da je grejna sezona zvanično završena. Naravno da nismo mogli da biramo meteorološke prilike, ali ove godine smo se baš načekali. Sa lepim vremenom i dužim danima, naglašena je potreba svake porodice da provede što više vremena na otvorenom, a proleće je najadekvatnije godišnje doba za izlete, prijatne šetnje i boravak u prirodi…

Dragi naši,

Već sam vam se žalio da je prošla godina bila najteža u mom poslovnom životu. Kovid nam je doneo ogroman broj direktnih i indirektnih troškova, pa uopšte nije bilo jasno kako ćemo završiti poslovnu godinu. Ipak, nekako smo isplivali, a onda se kovid malo primirio i desila se Ukrajina.

Dragi naši,

U prošlom uvodniku, pokušao sam da budem duhovit, pa sam smislio pričicu o ukrajinskom ratu po kojoj „neko“ pogrešno programira raketu i ona završi u Srbiji. Na žalost, kao da sam bio prorok, s tom razlikom što je raketa, umesto u Srbiji, završila u Hrvatskoj. Po svemu sudeći, kada počne rat, obična ljudska mašta ne može da se takmiči sa surovom ratnom istinom...

Dragi naši,

Taman kada pomislim da se situacija malo smiruje i da ću moći da odahnem i odmorim, kad... Evo ga opet. Taman kad nam se učinilo da kovid ostaje iza nas, evo ukrajinske krize. Da ne ulazim u to ko je tu za šta kriv i ko je šta uradio, pozabaviću se samo posledicama te krize na nas u Srbiji.

Dragi naši,

Dan žena je prvi put javno obeležen 28. februara 1909. godine u SAD, nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Аmerike, a povodom protesta koji su organizovale tekstilne radnice Njujorka još 8. marta 1857. U formalnom smislu, na predlog Lujze Cici i kasnije Klare Cetkin, ovaj datum je opšte prihvaćen i od 1910. slavi se kao Međunarodni dan žena. Žene tog doba su bile u izrazito podređenom položaju u odnosu na muškarce i od tada, korak po korak, osvajaju prostor ravnopravnosti, ali ni dan danas ne možemo reći da su stvarno ravnopravne.

Dragi naši,

Pošto sam već tridesetak godina u trgovini, često od svojih poznanika dobijam pitanja - kako da kupuju, a da ih trgovci ne prevare i ne utrape im nepotrebne prozvode, da li se na akcijama prodaje roba lošijeg kvaliteta, pred istek roka... I sve tako lepo, da lepše ne može da bude. ?

U suštini, kupci ne razmišljaju o tome da smo mi na kraju lanca snabdevanja i da roba može poskupeti zbog odluke proizvođača, zbog poskupljenja transporta, zbog državnih nameta, pa i zbog vremenskih prilika.

Dragi naši,

U poslednjih tridesetak godina, sveopšte promene u našem društvu donele su nam i mali sukob dva naizgled suprotstavljena praznika. Jedan je došao na krilima proboja prozapadne popularne kulture, a to je Sv. Valentin ili Dan zaljubljenih. Drugi je naš autentični Sv. Trifun koga smo revitalizovali zajedno sa ostalim pravoslavnim svecima i običajima.

Dragi naši,

Istraživanja pokazuju da preko 70% savremenog sveta ključne odluke za svoj život planira i donosi baš pred novogodišnje i božićne praznike. Nekako je zgodno da se zareknemo da ćemo u novoj kalendarskoj godini lakše okrenuti novi list. Preko polovine ovih odluka otpadaju na opšta mesta: promeniću ishranu i posvetiću se fitnesu, ostaviću pušenje, sve propuštene ispite prijaviću za mart, neću više dozvoliti da me posao ophrva i više vremena ću provoditi sa decom...

Dragi naši,

U trenutku kada su u celom svetu novogodišnji i božićni praznici prošli, svi smo se malo odmorili, svi smo se malo podgojili i potrebno je startovati punom parom. Ne bismo mi bili mi kad ionako preopsežna praznična trpeza ne bi bila produžena na još neko vreme… Božićna i druga novodišnja jela u nas Srba imaju svoj red, običaj i redosled. 

Dragi naši, 

Evo nas u sred decembra, meseca koji bismo sa punim pravom mogli da nazovemo - trgovački mesec. Puno je praznika, i verskih i svetovnih, pripremaju se gozbe, pale se ukrasne lampice, novci se lakše troše, pa sve izgleda nekako lepše i lakše nego ranije.

Pregurali smo i ovu godinu u skladu sa onom narodnom „Kako sam se nadala, dobro sam se udala“. Korona se polako povlači. Ova nova sorta (omikron) izgleda bezazlenije, pa se rađa nada da bismo iduće godine mogli da se rešimo i tog zla, baš kako je onaj Amerikanac Fauči predviđao.

Dragi naši,

Sad kada je nova godina na pomolu, a staroj lagano odbrojavamo dane, imamo pravo da podvlačimo crte i da sublimiramo uspomene, a da potajno priželjkujemo ponešto za sebe i svoje najbliže. Nekako je prirodno i normalno da nam se ovakve misli vrzmaju po glavama. Pa imamo li pravo na želje i u vreme pandemije, imamo li pravo na Deda Mraza?

Dragi naši,

Ova godina je jedna od onih koje bi najbolje bilo zaboraviti. Već dve godine živimo u kontinuiranom strahu, a kako izgleda - kraj baš i nije na vidiku. I kako onda da budemo „normalni” kada ništa nije normalno? Međutim, postoji i druga strana medalje. Od kada radim, uvek je to bilo u nekim neredovnim uslovima. Prvo raspad države, onda sankcije, pa bombardovanje, ali uvek se nekako živelo. Ljudi su se ženili, deca su se rađala, bilo je i veselja i tuge. Odatle i potiče naš slogan - „Šešir nakrivi, lakše se živi” - kojim samo želimo da poručimo da uvek postoji i ona lepša strana života.

Dragi naši,

Bauk poskupljenja (inflacije) je počeo da se širi, i to ne samo Srbijom, nego celim svetom. Ono što mi najviše primećujemo je rast cena hrane, ali koliko god nas to plašilo i nerviralo, to je ipak sezonskog karaktera. Pre samo pola godine, kilogram krompira je u prodavnicama bio 20 dinara, što znači da proizvođači nisu uspevali da naplate ni ono što su uložili u proizvodnju, da bi danas bio tri puta skuplji. Prvo su plakali proizvođači, a sada plaču kupci... A gde smo tu mi, trgovci? Nama ne odgovara ni kada je roba prejeftina, jer onda nema zarade, ali ne odgovara nam ni kada je preskupa, jer onda nema prodaje. Verujem da bi sva tri učesnika u lancu (proizvođač, trgovac, kupac) najviše voleli umerene, ali stabilne cene. 

Dragi naši,

Amerikanci imaju poznatu izreku „Nema besplatnog ručka“, a naši (i ne samo naši) političari se upinju da dokažu suprotno. Upravo imamo jednu zaista vanrednu situaciju sa strujom i gasom. Zbog glupih poteza svetskih moćnika, struja je na slobodnom tržištu poskupela 100%, a gas ima tendeciju da poskupi i čitavih 400%. Svako normalan bi se zapitao - dobro, ali kako je to moguće? 

Dragi naši,

Sve ozbiljne trgovačke firme vode statistiku žalbi kupaca. Pratimo vrste žalbi, mesto žalbi i još mnogo toga, sve sa željom da popravimo sistem i da nam kupci budu zadovoljni. Već se iskristalisao podatak da se između 70% i 80% svih žalbi odnosi na neljubaznost prodavaca. Šta se to desilo, pa su naši trgovci postali tako neljubazni?

Dragi naši,

Prošlog puta sam pisao o ekologiji kao aktuelnom pitanju na koje moramo dati strateški promišljen odgovor, potkrepljen dugoročnim planom kojie će se sprovoditi generacijama. To je državni posao.

Danas bih rekao nekoliko reči o tome šta mi, kao trgovački lanac radimo kako bi dali svoj doprinos, pre svega zdravoj ishrani naših građana.

Dragi naši, 

Ovaj tekst ću posvetiti ekologiji, jer je već sada jasno vidljivo da će zdrava hrana i prirodno okruženje postati izuzetno bitne teme mnogo brže nego što smo se nadali. 

Živim u Zrenjaninu gde građani već 16-17 godina nemaju pitku vodu iz gradskog vodovoda. Na samom obodu grada niče industrijski gigant koji će proizvoditi 13 000 000 automobilskih guma godišnje. Begej, reka koja protiče kroz centar i koja bi trebalo da bude ukras grada, trenutno predstavlja velik kanalizacioni slivnik.