Porodični Magazin

Za rekreaciju nikad nije kasno!

Osobe koje i u starosti ostanu aktivne, osim fizičke kondicije, održavaju i mentalno zdravlje. Njima se obično preporučuju manje naporne vežbe, čija primena u trećoj dobi može značiti mnogo dužu samostalnost.

Dozirana fizička aktivnost za kvalitetniji život

Oni koji redovno vežbaju ističu da im fizička aktivnost mnogo pomaže i da bi svima preporučili da počnu sa treninzima.

Dozirana fizička aktivnost dovodi do toga da stariji ljudi imaju kvalitetniji život, čvršće kosti, bolju pokretljivost i ravnotežu, smanjen rizik od preloma i sporiji gubitak mišićne mase. Pre početka vežbanja, poželjan je pregled izabranog lekara, jer je veoma važno utvrditi opšte zdravstveno stanje i isključiti mogućnost postojanja određenih bolesti, pre svega srca. Ovim pregledom se utvrđuje koji intenzitet i koje trajanje fizičke aktivnosti su najpogodniji za određenu osobu. Poznato je da aktivne starije osobe imaju manje zdravstvenih tegoba u odnosu na osobe njihovih godina koje su neaktivne. 

Čak i ljudi u poznim godinama koji tokom većeg dela života nisu bili fizički aktivni mogu imati koristi od vežbanja. Starijima se savetuje bilo kakav vid treninga. 

Poželjne aktivnosti

Neke od poželjnih aktivnosti su: šetnja, brzi hod, vežbe istezanja i plivanje. Šetnja je najjednostavniji vid fizičke aktivnosti, a za one koji su u boljoj kondiciji, brzi hod je jedna od preporuka. Vežbe istezanja se mogu izvoditi u kućnim uslovima i one dovode do održanja obima i dužine mišića, kao i do pravilne posture kičmenog stuba.

Plivanje aktivira gotovo sve mišiće u telu i pored toga  pozitivno utiče na osobe sa kardiovaskularnim bolestima i bolestima pluća. Za održanje mišićne mase preporučuju se vežbe sa opterećenjem. Stariji bi trebalo da izbegavaju vežbe koje sadrže skakanje, jer na taj način dolazi do opterećenja zglobova. Prosečna stara osoba koja je dobrog zdravlja trebalo bi da ima oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou.

Proces starenja prvenstveno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem. Nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima tokom starenja dovodi do postepenog slabljenja snabdevanja ćelija različitih organa krvlju, slabijeg snabdevanja tkiva hranljivim materijama, kao i do izlučivanja istrošenih metabolita (otpadnih materija) iz ćelija. Sve ove pojave ublažavaju se uvođenjem fizičkih aktivnosti.