Porodični Magazin

Obilazak vinograda...

Sveti Trifun se u našoj zemlji, između ostalog, slavi i kao zaštitnik vinograda. Veliki broj vinogradara ovaj praznik obeležava kao što tradicija i običaji nalažu - seku slavski kolač, lozu prelivaju vinom i orezuju prve čokote. Oni veruju da će na taj način zaslužiti blagoslov Svetog Trifuna koji im je veoma bitan.

Verovanja i običaji za Svetog Trifuna

Na dan Svetog Trifuna, čokoti se obavezno polivaju dobrim prošlogodišnjim vinom, kako bi sledeća berba bila što bolja i berićetnija. Vinogradari kažu da “valja” da se poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Veruje se da vino ne postaje dobro u podrumu, već sve kreće baš od vinograda. Po narodnom verovanju, polivanje vinom posle duge zime vraća snagu malaksaloj lozi, a na Svetog Trifuna orezuju se i prve čokoti. Ponekad, ako je lepo vreme, orezivanje može da počne i pre Svetog Trifuna, da se ne gube lepi dani, a u narodu postoji i verovanje da, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, godina će biti kišna i rodna. Ako je vedro, godina će biti sušna i neplodna.

Takođe se veruje da posle ovog dana zima polako počinje da popušta, jer „Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi“. Sa ovim danom stiže proleće, priroda počinje da se budi, kao i najuzvišenije osećanje kod ljudi - ljubav.

U čast vinogradarskog zaštitnika, mesi se i slavski kolač, a vinogradari za trpezom okupljaju porodicu, prijatelje i komšije. Ispija se dobro vino iz podruma i već se razmišlja o novoj berbi. 

Ko je bio Sveti Trifun?

Po predanju, Sveti Trifun je poticao iz Male Azije. Rođen je u Kampsadi, u Frigiji, u trećem veku. Roditelji su mu bili siromašni, pobožni ljudi i svoju pobožnost su preneli na svog sina. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom lečenja ljudi. Za vreme cara Demija, hrišćani su bili progonjeni, te je i Trifun uhvaćen i izveden pred sud u Nikeji. Iako mučen, nije se odrekao svoje vere, te mu je odrubljena glava 1. februara po starom, odnosno 14. februara po novom kalendaru 250. godine. Imao je samo 18 godina.

Na ikonama, Sveti Trifun se predstavlja u običnom odelu, u dolami s ogrtačem. U jednoj ruci drži krst i vinovu lozu, a u drugoj srp i snop, ponekad i sa guskama oko sebe, jer je bio čuvar gusaka. Naši vinogradari slave Svetog Trifuna kao patrona, pa tog dana idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote.

Ukoliko posedujete vinograd, eto lepe prilike da ga obiđete i tokom ovih zimskih dana kada nam svima manjka fizičkih aktivnosti i uživanja van topline i udobnosti doma.