B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Lekovita svojstva domaćeg paradajza

autor: Petra Sljuka | 23.05.2019
Lekovita svojstva domaćeg paradajza

Paradajz spada u povrće sa plodovima i prava je riznica dragocenih hranljivih sastojaka koji blagovorno utiču na organizam. Najukusniji i najsočniji je tokom leta, kad mu je i sezona. Zato iskoristite letnju sezonu i napravite razna jela i specijalitete od njega.

Paradjz-crveni, žuti, jabučar ili šljivar?

Najzastupljeniji paradajz je okruglog oblika i intenzivne crvene boje. Postoje i sorte koje su žute, narandžaste, zelene, ili gotovo crne. Što se tiče oblika, jabučar ima krupne mesnate crvene plodove, čeri je sitan crveni ili žuti paradajz, volovsko srce je izuzetno krupno, sočno, mesnato i srcolikog oblika, dok šljivar (oblik podseća na šljivu) ima manji, izduženi plod.

Crvena boja paradajza potiče od pigmenta iz grupe karotenoida – likopena, koji je snažan antioksidans (neutrališe dejstvo slobodnih radikala). Likopen se najbolje apsorbuje iz koncentovanih i kuvanih oblika paradajza, kao što je sok od paradajza. Što je sok koncentrovaniji, to je veća koncentracija likopena u njemu. Toplota i ulje (npr. maslinovo) pojačavaju apsorpciju likopena i beta-karotena. Paradajz je i dobar izvor vitamina C, koji štiti imuni sistem. Nažalost, iako se kuvanjem povećava koncentracija likopena, istovremeno se gubi i značajan deo vitamina C.

Paradajz sadrži visok procenat vode i u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Ima veliku primenu u dijetoterapiji: čuva zdravlje kardiovaskularnog sistema, reguliše cirkulaciju krvi i krvni pritisak, sprečava prevremeno starenje kože i štiti je od uticaja sunčanih zraka, reguliše varenje, rad pankreasa, ima diuretičko dejstvo i smanjuje rizik od osteoporoze. Preporučuje se obolelima od reume i upale zglobova.

Veruje se da svakodnevna konzumacija sveže ceđenog soka od paradajza, bez drugih dodataka, može sprečiti trombozu. Takođe, sok od paradajza je delotvoran i kao “parfem” – oslobađa telo od neprijatnih mirisa.

Dokazalo se da je sama biljka, odnosno lišće paradajza otrovno. Posle branja obavezno dobro operite ruke.

Paradajz-u jelima, salati, sosevima...

Paradajz treba dodavati u sva kuvana jela, bilo da je u pitanju sveža namirnica ili proizvod od njega. Sveži paradajz obavezno stavite u salatu, sos od paradajza odlično ide uz testeninu (bolje se vari) a sušeni paradajz konzerviran u maslinovom ulju je prava poslastica.

Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem petnaestog veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima sa testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom. U ponudi su brojne vrste, poznate kao goveđe srce, kruškasti paradajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni paradajz, jabučar…