Porodični Magazin

Za glumu se može reći da je poput igre

Mladu glumicu Jelenu Rakočević mogli ste da gledate u serijama “Vojna Akademija” i “Sinđelići” a ostvarila je i zapaženu ulogu u filmu “Mali Budo” u kome je glumila Stelu. Rođena je u Podgorici, Akademiju umetnosti je završila u Novom Sadu, a redovno je viđamo u predstavama Bitef teatra. Manje je poznato da je Jelena veliki gurman i obožava da kuva. To je bio više nego dovoljan razlog da porazgovaramo sa njom za Porodični magazin, kako biste je još bolje upoznali.

Kako ste se odlučili za ovaj posao? Ko su vam uzori?

Oduvek sam želela da se bavim glumom i samo glumom, tako da sam kroz osnovnu, pa i srednju školu radila sve da slobodno vreme, pored igre, koristim za tadašnji hobi koji mi je kasnije, eto, postao profesija. Mada, i za glumu se slobodno može reći da je poput igre, što ovaj posao čini dobitnom kombinacijom. Uzor su mi svi umetnici koji učine da ostanem još dugo pod jakim utiskom nakon odgledane predstave ili filma. Dodala bih i “naježila sam se” kao svoju meru svega dobrog u nekom umetničkom delu.

Kakve uloge vas inspirišu? Da li više uživate radeći na filmu ili u pozorištu?

Neke uloge se priželjkuju više, neke manje. Samim tim su i motivacija i inspiracija varijabilne. Meni inspiracija dolazi kroz iščitavanje teksta, analizu, promišljanje, probe, partnere, reditelja s kojim radim, kostim… Uživam podjednako i u pozorištu i na setu. Istina je da su sredstva drugačija, ali izazov je izazov kad su oba medija u pitanju.   

Kako je danas biti glumica u Srbiji? Kada biste mogli nešto da promenite u srpskom pozorištu i na filmu, šta bi to bilo?

Promenila bih nekoliko stvari. Posebnu pažnju bih posvetila tome da se promeni odnos prema ženama. Neretko se prema ženama u ovoj industriji ophode, blago rečeno, s nepoštovanjem. Meni se lično dogodilo da sam izgubila uloge (samim tim i dobar izvor prihoda) u jednom beogradskom pozorištu zbog toga što nisam htela da trpim maltretiranje od strane “moćnijeg” kolege. Mislim da je to nedopustivo.   

Kakvi su vam profesionalni planovi i gde će naši čitaoci moći da vas gledaju u narednom periodu?

Ovih dana gostujemo s predstavom “Škola za ljubavnike”. Odlična komedija za koju se uvek traži karta više gde god je igrali. Predstava “Urednik” u kojoj igram naslovnu ulogu je nastavila svoj život u Dorćol Platz-u, a nadam se da će se i ostale predstave u kojima igram ponovo aktivirati nakon ove pauze. Ono što u poslednje vreme češto radim jeste sinhronizacija crtanih filmova i to me beskrajno zabavlja.

Za vas važi da ste veliki gurman i da ste vešti u kuhinji. Koju kuhinju preferirate? 

Obožavam da jedem toliko da mi je svaki put žao što će jelo uopšte da se završi. Baš uživam u raznoraznoj hrani. Međutim, izabrala sam da budem vegetarijanac. Toliko ima recepata sa jelima bez mesa koja su odličnog ukusa da ne mogu da verujem da je meso ikada postojalo kao opcija u mom jelovniku. Pica je zauvek aktuelna. U ovom trenutku bih izdvojila suši kao klopu kojoj bih rekla “da” i nakon što pojedem picu.