Porodični Magazin

Umetnost živi u svim okolnostima

Mladu glumicu Ivu Manojlović mogli ste da gledate u filmu “Vrati se Zone” i u televizijskoj seriji “Nemanjići”. Međutim, ono što malo ljudi zna jeste da je Iva izuzetno uspešna u pozajmljivanju glasa animiranim likovima. Njena ostvarenja su se pojavila u preko 60 crtanih filmova, što nije malo dostignuće, pogotovo u njenim godinama. Ovog leta, Iva se porodila po drugi put.

Koliko vam znači porodica i koliko vam se život promenio posle oba porođaja?

Dolazak dece u život zaista jeste velika promena, tu nema spora, međutim imam utisak da se i prvi i drugi put ništa nije drastično promenilo. I kada je teško, sve su to slatke muke, borbe i male pobede kroz koje rastu naša deca, ali i mi sa njima. Majke iz mog okruženja kažu da sam ,,opuštena” mama. Razlika između prvog i drugog deteta je što sam sad, čini mi se, još opuštenija. Uživam u svakom trenutku, jer sad znam iz iskustva kako će Anđa brzo da poraste. Takođe, svi koji me znaju, znaju i da sam iskrena po pitanju svog poziva. Kažu da, kad postaneš mama, posao postane manje bitan. Kod mene nije tako. Meni je posle prvog porođaja gluma postala još važnija, sa većom radošću, sigurnošću i ljubavlju pristupam svom poslu. A da je porodica na prvom mestu, pa to se podrazumeva i upravo me ona čini još boljom glumicom.

Vaša starija sestra Bojana Stefanović je takođe glumica. Da li ste se zbog nje odlučili za glumački poziv? Koliko vam znači njena podrška?

Sigurno da je na mene to podsvesno uticalo. Kao mala sam gledala sve Bojanine ispite na našem zajedničkom Fakultetu dramskih umetnosti, išla sam sa njom na probe u pozorište... Međutim, ona nije bila prvi razlog zašto je gluma moj izbor. Krajem trećeg razreda srednje škole sam odjednom shvatila da ne želim da budem solista, već da želim da budem deo tima, deo grupe koja stvara nešto veliko zajedničkim snagama. Zvučaće čudno, ali gluma je morala da bude deo mene i ja nje. 

Po obimu se posebno ističe vaš rad na pozajmljivanju glasa animiranim likovima?

Obožavam da radim sinhronizacije i to ne shvatam kao posao, već kao igru. Odrasla sam na Diznijevim crtaćima, znam likove i pesme napamet. Toliko se radujem kad se igram sa starijom ćerkom Zorom, pa tumačim sve likove iz Kralja Lavova ili iz Knjige u džungli i drugih filmova. Sinhronizacija je zapravo odličan trening. Dobijete tekst na licu mesta, morate da prilagodite interpretaciju našem jeziku, a opet da ne izneverite originalnu postavku; da transformišete glas, a da ostanete u radnji i odnosu, da osećate ritam i melodiju lika, a da ostanete glumački uverljivi, istiniti. Izdvojila bih Mejvis iz filma Hotel Transilvanija i Barb kraljica roka iz Trolova 2 koji tek treba da imaju svoju bioskopsku premijeru. Barb je pomalo blesava i opsednuta rokom. Iako ne delujem tako na prvi pogled, i ja se pronalazim u Barbinoj blesavosti.

Kako ste vi i suprug doživeli zatvaranje pozorišta?

Nedostajalo nam je pozorište. Iako muž od februara radi na jednoj velikoj televizijskoj seriji, a ja sam praktično u februaru odigrala poslednju predstavu i u martu se posvetila trudnoći, cela ta situacija nas je zatekla. Bez obzira na to što sam svakako bila na odsustvu, pozorište je moja velika ljubav. Činjenica da ne mogu da odem da gledam kolege, kao i to što su kolege ostale privremeno bez posla me je zaista pogodila. Mislim da život mora na neki način da nastavi svojim tokom i mnogo me raduje što su pozorišne kuće našle način da počnu sa radom. Umetnost hrani i oplemenjuje duh i mora da živi u svim okolnostima.

U kojim projektima će publika moći da vas vidi?

Predstave u kojima igram još nisu na repertoaru, a naravno imam i svoje divne alternacije. Posle prve trudnoće sam počela da radim rano i postepeno sam se vraćala u svoje predstave. Mislim da će tako biti i ovoga puta. Publika će moći da me gleda u Velikoj drami i Ženskom orkestru (Narodno pozorište), predstavi Ljubav i Moda (Madlenianum) i hitovima Pozorišta na Terazijama – Mamma Mia, Zona Zamfirova, Fantom u Operi, Glavo luda...Takođe s radošću iščekujem premijere crtanih filmova Trolovi 2 i Petar Zec 2.

Da li volite da kuvate i imate li neki trik koji možete da podelite sa našim čitaocima? 

Biću iskrena, nisam baš vična kuvarica, taj talenat je od bake i mame nasledila moja sestra Bojana. Ona je umetnik i u kuhinji. Naravno, ima dosta recepata po kojima spremam hranu i ukućani i prijatelji ih obožavaju. Moja specijalnost su pite, kolači, torte, ruska salata, pašteta od pileće dzigerice... Saher torta!