Porodični Magazin

Teatar, TV, film i farma koza...

Poznati glumac Branko Janković, stekao je širu popularnost ulogom Živojina Džakovića u TV seriji „Vojna akademija” i ulogom Vlade u TV seriji „Tate”. Pozorišna publika ga pamti po predstavama „Klošmerl” u Beogradskom dramskom pozorištu i „Osama-Kasaba u Njujorku” u Zvezdara teatru.

U svom rodnom selu Gunjaci kod Osečine, poseduje farmu koza i bavi se proizvodnjom mleka i sira. Njegov hobi je scenaristima serije „Vojna akademija” poslužio kao inspiracija za nekoliko epizoda u kojima njegov lik za kućnog ljubimca ima ovu životinju.

Kako sebe doživljavate, kao glumca ili uzgajivača koza? Šta je na prvom mestu?

Ja sam čovek kome je data mogućnost da svoj život ne svrstavam u dve kategorije, glumac i kozar, već zapravo u mnogo širi dijapazon. Od čoveka koji pre svega oženjen divnom suprugom i otac dvoje dece koji na planini čuva koze, čoveka koji rukuje poljoprivrednom mehanizacijom, mlekarstvom, vodi tim ljudi u mlekari, bavi se analizama i kontrolom mleka i surutke, koji vodi udruženje kozara, koji je sam svoj direktor prodaje, menadžer, trgovac, ekonomista, bankar, sastanči sa evropskim i domaćim kompanijama, veledrogerijama i firmama, koji sarađuje sa inženjerima elektrotehnike, sa biohemičarima i farmaceutima.

U slobodno vreme bavim se literaturom, na polju mlekarske struke, dramske umetnosti i na kraju mojom omiljenom, a to su filosofska literatura i biografije velikih ličnosti. Život mi je dao ogroman sadržaj i ogromne raspone a još toliko toga treba da se uradi i dokuči.

Gledaoci i šira javnost vas poznaju iz serija Vojna akademija i Tate. Kako vi gledate na te uloge? Gde nalazite inspiraciju? Jeste li zadovoljni reakcijama?

To su dva velika projekta, ali moje mišljenje i moj osećaj je da lično nisam pružio ni 5 % u odnosu na to što nosim u sebi i što vidim i opažam oko sebe. Glumac tek posle 45 godine života zapravo dobija zrelost, sadržaj, snagu i značaj toga što živi na sceni ili pred kamerom. Ovo pre toga je zagrejavanje (smeh).

Kako se zovu vaši proizvodi? Koji su vam planovi u proizvodnji kozijeg mleka?

Firma Koza Nostra (u prevodu Naša Koza) ima vrhunske proizvode svetskog ranga i kvaliteta baš zbog prirode i zbog tehnologije i načina prerade mleka a to su liofilizovana kozja surutka, planinski kozji sir, koziji sir iz mešne (Budžin sir) i kozji sir u maslinovom ulju i začinima.

Mali broj naših ljudi uopšte ne zna sta je zapravo snaga, kvalitet i kompleksnost liofilizacije ali i ta svest se polako menja. Cela trenutna situacija oko virusa korona menja i svest o zdravoj hrani pogotovu o kozjem programu jer zapravo kozji proizvodi su ti koji jačaju imunitet, respiratorne organe, regenerišu jetru, a kad to dovedete u red i krvna slika i ceo organizam je u perfektnom stanju.

Koji su vam planovi na polju glume?

Samo da se ovo završi, da svi budemo živi i zdravi. Biće vremena i za pozorište i za film i za serije i tv emisije. Veliki pozdrav iz sela Gunjaci.

Napominjali ste da je glavni razlog za odlazak na selo želja da vam deca odrastaju u prirodi i na zdravoj hrani. Šta mislite da je glavni problem, zašto mladi napuštaju sela? Da li je to što naši poljoprivrednici ne teže da naprave finalni proizvod već se zadovoljavaju prodajom sirovina? 

Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje “selo”. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se samo Tolstoja i Jasne poljane. Pogotovu u današnje vreme gde su internet i komunikacija dostupni svuda, pa i na selu.

Glavni problem u našem selu a i u društvu jeste neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti (moja surutka je 40% kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi labaratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koje utiču na kvalitet. Nemci to znaju i interesuje ih, dok je nama svejedno). Mi smo i jako inteligentan i nadaren narod, ali nikako da se taj naš mehanizam sklopi i krene.