Porodični Magazin

Svaka uloga je poseban izazov...

Naša mlada glumica Tanja Petrović je, za razliku od većine njenih kolega, relativno rano stekla međunarodno iskustvo, i to na potpuno neočekivanom mestu - na Bliskom istoku gde je glumila na engleskom jeziku. O tom sasvim neobičnom iskustvu i o tome kako je roditeljstvo uticalo na njene kulinarske veštine govori za Porodični magazin…

Kako ste se odlučili za ovaj posao? Ko su vam uzori?

Kao mala, imala sam viška energije, pa sam stalno išla na vannastavne aktivnosti. Šta god bi se pojavilo - ples, karate, košarka, pevanje, ja bih probala... Jedna od njih je bila i gluma u amaterskom pozorištu Teatar 13. Na glumi sam se najduže i zadržala, a sve ostalo napustila. Posle Teatra 13, išla sam u Omladinsko pozorište „Dadov” i vrlo brzo shvatila da je to moj budući poziv. Uzore nemam, nisam ih nikada imala, ali me oduševe kolege kada naprave bravuru od uloga. Iskreno se obradujem i otvoreno ih podržavam. Takvih kolega je dosta, što me jako raduje. 

Kakve uloge vas inspirišu? 

Svaka uloga je izazov za sebe. Moram priznati da sam kroz karijeru imala dosta žanrovski različitih uloga, pa se nisam „ukalupljivala”, ali sam se uvek trudila da u svim zadacima nađem nešto što me se tiče i nešto zbog čega sam pristala da radim baš taj projekat. Komične uloge su mi uvek zabavne i inspirativne za stvaranje. Inspiraciju nekako tražim u okolini, što negde i jeste suština, jer je pozorište zapravo slika jednog društva. 

Igrali ste u predstavama na engleskom jeziku. U kojim zemljama ste boravili i kako danas gledate na to iskustvo?

Kada se setim cele priče o Bliskom istoku, uvek imam neko lepo i pozitivno osećanje. Igrali smo predstave za decu u Al Ainu, Abu Dabiju, Dubaiju, Dohi, družili se, radili, obilazili i upoznavali se sa kulturom tog područja... Divno je videti gradove koje nikada nisi ni pomišljao da ćeš videti. Veoma je naporno igrati na drugom jeziku, jer zahteva maksimalnu koncentraciju na više strana odjednom, a najlepše je sećati se činjenice da sam prvi put trudna igrala predstave baš na Bliskom istoku. 

Kakvi su vam profesionani planovi i gde će naši čitaoci moći da vas gledaju u narednom periodu?

Iskreno se nadam da će se ova situacija vrlo brzo promeniti i da ćemo se opet družiti po pozorištima, a ja sada jako priželjkujem ulogu u nekoj seriji ili filmu, jer dugo nisam snimala. Volela bih da mi Deda Mraz ispuni tu želju. Trenutno igram u „Zoni Zamfirovoj” pozorišta na Terazijama i u predstavi „Urednik” Reflektor teatra.

Tradicionalno, sve naše sagovornike pitamo o kuvanju. Da li je za vas kuvanje obaveza ili uživanje? Šta najradije spremate i koju internacionalnu kuhinju volite i zašto?

Da sam to pitanje dobila pre nekoliko godina, odgovor bi bio velika obaveza, ali sada je zaista veliko uživanje. Mislim da sam sa dolaskom dece i porodice shvatila da je važno da se trudim da kuvam zdravo, a onda kada od najbližih dobijem i po koju pohvalu na neko spremljeno jelo, to mi daje još veću satisfakciju i želju da im sledeći put napravim nešto zanimljivije i ukusnije. Sada sam i kuvanje pretvorila u lične izazove i dobro mi ide. Ja najviše volim italijansku i japansku kuhinju. Paste, pice, suši.... Nema ništa lepše. Našu tradicionalnu kuhinju ne računam, ona se podrazumeva.