Porodični Magazin

Njujork je prebrz ali sam puno naučila!

Nakon započete blistave karijere, sredinom dvehiljaditih je rešila da se otisne u svet i da se u Americi oproba kao glumica. U Njujorku je pohađala dodatne studije glume, da bi 2005. godine i diplomirala. Na festivalu „United Solo” u Njujorku osvojila je laskavu nagradu za najbolju glumicu. Gde je trenutno, šta radi i šta planira, pitali smo Jelenu Stupljanin.

Vi ste jedno vreme živeli u Njujorku, gde ste i diplomirali na čuvenoj školi za glumu (Actors Studio). Kako izgleda život u takvom velegradu za glumce iz Srbije?

“ U Njujork sam otišla kao mlada glumica, sa 25 godina, i u to vreme život tamo mi je jako godio. Otišla sam misleći da ću naučiti nešto što ovde nisam naučila. Pored glume pred kamerama za koju se tamo drže posebni časovi i koja mi je jako značila, najveće bogatstvo koje sam stekla je samopouzdanje da mogu barabar da se nosim sa njihovim glumcima, a zaključila sam i da je naša škola glume zapravo izuzetno dobra sama po sebi. Taj grad je prebrz, u svakom smislu, i sa raznim dešavanjima i sa protokom velikog broja ljudi koji dnevno kroz njega prođu, ali i sa kapitalističkim pogledom na svet gde se uvek juri za nečim većim i nikad nisi zadovoljan onim što već imaš. Za mlade osobe koje imaju ambiciju i željne su izazova, to je idealan grad i ja sam u njemu dosta radila, pre svega u pozorištima. Međutim, kako su godine prolazile, i ja sam težila nekom miru, više mi nije odgovaralo da toliko jurcam i srećno sam se vratila u Beograd.“

Nedavno ste uplovili u bračne vode sa glumcem Bojanom Dimitrijevićem. Ko se bolje od vas dvoje snalazi u kuhinji i šta volite da spremate? 

„Oboje smo vegetarijanci što dosta olakšava komunikaciju u kuhinji :) Više ja spremam nego Bojan, ali na moju veliku radost, on ume da uživa u onome što spremim, tako da kuvam sa zadovoljstvom, jer znam da mu se to što ja spremam veoma sviđa.“

Dok ste živeli u Americi, nastupili ste u nekoliko kultnih serija, kao što su „Red i zakon“ i „Najtraženiji američki kriminalci“. Koliko se razlikuje rad na američkim i srpskim produkcijama?“

“Igrala sam i u seriji „Crna lista“ (The Blacklist) i uvek imala izvanredno iskustvo na snimanjima, pre svega u produkcijskim uslovima, i to je glavna razlika koju mogu da navedem. Kod njih je filmska industrija izuzetno bogata i ulaže se novac i u najmanje detalje. Ipak, i pored toga, trenutno igram u dve serije, jednoj koju sam snimila (Državni službenik) i jednoj koju snimamo (Kaljave gume), gde se po kapacitetu i talentu ljudi koji na njima rade osećam jednako dobro kao i u Americi.“

Serija Lisice vam je donela popularnost u Srbiji.  Čime se sada bavite i kakvi su vam planovi za budućnost? 

Pored gore navedenih serija, igram u nekoliko predstava – „Noćna straža“ u Ateljeu 212, „Korespodencija“ u Zvezdara teatru, „Zašto je poludeo Gospodin R?“ u Jugoslovenskom Dramskom pozorištu i „Pokondirena tikva“ u Narodnom pozorištu u Vršcu. 

Kad se završi ovo vanredno stanje zbog epidemije korone, trebalo bi da nastavimo snimanje serije „Kaljave gume“ i da počnem sa radom na drugim projektima koji za sad čekaju zdravija vremena.