B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Kuvanje kao kreativni odušak

autor: Gomex | 21.02.2019
Kuvanje kao kreativni odušak

Ko nam je ovih dana bio u gostima?

Glumac Marko Stojanović je nakon studija glume završio i specijalističko školovanje u Međunarodnoj školi pantomime Marsela Marsoa u Parizu. Bio je docent i  šef katedre za glumu Akademije lepih umetnosti u Beogradu i direktor Doma omladine Beograda. Jedan je od osnivača i predsednik Svetske organizacije pantomimičara i predsednik Nacionalnog saveza za karling Srbije. Kaže da se dobro snalazi i u kuhinji...

 

Otkud Marko u kuhinji? Potreba ili znatiželja? 

Volim da se igram sa začinima i skoro nikada ne koristim recepte, stalno otkrivam. Moja baba Vida je bila profesionalna kuvarica, njena kćer, a moja mama Radmila je bila odlična kuvarica, ali ni jedna od njih dve mi nije dala da uđem u kuhinju. Odmalena sam uživao u mirisima koji obuzimaju celu kuću i s velikim apetitom jeo. U “zlatna vremena” početkom sedamdesetih, da bi me sklonila od šporeta baba mi je donosila pesak sa 2-3 jaja da i ja “mesim” dok ona mesi domaći hleb. Sećam se lepinjica od testa za hleb sa kajmakom iz Sirogojna i bele kafe. Mljac! Pa kačamaka ili popare za sirom. Sarme, šnicli, dinstane šargarepe, spanaća, čorbeee, jagnjeće kapame, uštipaka, palačinki, šnenokli, ledenih kocki… A čekao sam i “kao zapeta puška” da oližem vanglu. Sa 20 godina sam otišao u Pariz  i  tamo sam bio primoran da počnem da kuvam. I kuvao sam sve čega sam se setio, ali i učio od cimera Indijaca, Kineza, Bugara, Francuza. Glumci moraju da pronađu “kreativni odušak”, novi prostor za stvaranje kada ne rade i neretko je to kuvanje.

 

Kakva je situacija danas? Kuvaš li i dalje? 

Moja supruga odlično kuva, ali volim da ih iznenadim novotarijama. Obično su to “slaniši” iako više volim da jedem slatkiše. Neke svoje kulinarske avanture sam počeo i da snimam ili direktno da prenosim na Fejsbuk profilu i na Jutjubu. Predstavljam se kao “Nestručnjak” odnosno “Ekspert” za sve što ne znam. Imamo sreću što u samoj zgradi imamo samoposlugu. To ulenji čoveka, tako da retko idemo na pijacu. Srpskog seljaka obožavam, da nije njega, nas odavno ne bi bilo. Na predavanjima uvek govorim da je pijaca najbolja škola za učenje veština komunikacije. Inače, retko odlazimo u supermarkete, ali nam je frižider uvek nekako pun. Teško podnosim bacanje hrane i trudimo se da to svedemo na minimum. Mi smo u Srbiji naučeni da kuvamo za šestoro iako nas u kući živi troje. Nikad ne znate kada će vam doći gosti, pa da ne odu gladni. Kada dođe gost za njega mora da ima makar za nas ne bilo. Ima dana kada imamo para, ima kada razbijamo „kasicu prasicu” za hleb i to ne krijemo. Tako je i kad nam dođu gosti, ono što ima to podelimo, a u frižideru uvek ima jaja, mleka, jogurta, nekog sira ili kajmaka, a možda i neka kobasica. U špajzu mora da bude brašna, belog pšeničnog, projinog, speltinog, mlinaca, rezanaca, kupovnih slatkiša, čajeva. Tu se nađe i neki single-malt škotski viski star po 15-20 godina i dobro domaće i strano crno vino i kolekcija domaćih rakija svih srpskih zemalja. Ne pijem, ali volim da imam dobru domaću rakiju, onu što se čuva za porodicu i važne goste. Onu što mi imamo  je lek. Mi “lek” ponudimo svakome, makar kao prevenciju.