Porodični Magazin

Gluma je tako neodoljiva kada je probate!

Nenad Nenadović je počeo da glumi u bivšoj Jugoslaviji, praktično kao dete. Nastupio je u kultnim ostvarenjima domaće TV i filmske produkcije - Vaga za tačno merenje, Povratak otpisanih, Priče iz Radionice (sa čuvenim Zoranom Radmilovićem)... I danas je aktivan, a sa suprugom vodi vrlo uspešnu školu glume. Pitali smo ga kako sada gleda na svoju karijeru.

Mislim da je danas mladima mnogo teže ukoliko se opredele za glumački posao. U moje vreme, bilo je samo nekoliko školica glume, akademije su se mnogo teže upisivale. Danas se mnogo dece bavi glumom, što mislim da je odlično, jer se tako pobeđuju dečiji strahovi i rešavaju neke važne nedoumice. Sa druge strane, veliki broj akademija za glumu iznedri godišnje preko 100 glumaca, a tržište je ograničeno. To, naravno, ne znači da treba odustajati, već naprotiv, biti uporan i istrajati u ispunjavanju svojih snova.

Šta je za vas najveći izazov u glumi?

Biti istinit na sceni. Da ti poveruju u ono sto radiš i da tvoja prirodnost neminovno uvede publiku u taj magični svet glume. Mnogo rada i proba treba na kraju pretvoriti u nešto krajnje jednostavno tako da publika vidi samo lakoću i jednostavnost, da stekne utisak da glumac ne glumi nego da je upravo on taj lik koji nas vodi kroz priču. Nije to jednostavno, ali zato je gluma tako privlačna i tako neodoljiva kada je probate.

Kakvi su vam planovi za budućnost u profesionalnom i privatnom životu?

Ima mnogo posla u predstojećem periodu koji je sticajem “koronskih” okolnosti prinudno zaustavljen. Vreme odmora i prikupljanja energije je završeno i polako se vraćamo obavezema. Tu su i snimanja, predstave, predavanja kao i rad sa decom u našoj školici, tako da će po svemu sudeci i leto biti izuzetno radno.

Iskreno, davno je to bilo kada sam ja počinjao sa glumom, tako da se svih tih snimanja sećam kao kroz neku maglu i kao da se to nekom drugom dešavalo. Drugo je bilo vreme, drugačije smo se družili, a i pogled na televiziju i film nije bio isti kao danas. Ja sam svoje prve kadrove snimio 1976. godine, kada je postojao samo jedan tv kanal, tako da je bilo dovoljno reći da si se pojavio na televiziji, nisi morao da objašnjavaš na kojoj. Gledanost je bila nemerljiva, jer je Jugoslavija u to vreme imala preko 20 miliona stanovnika. Uživao sam i sa zadovoljstvom se prisećam tog vremena.

Da li kuvate? Koja su vam omiljena jela?

„Kuvam” samo po emisijama na televiziji, gde vam unapred kažu recept koji vi naučite i odglumite vrsnog ili nespretnog kuvara. Ne mogu baš da se pohvalim svojim kuvarskim umećem, osim onih osnovnih jela. Najbolji drug mi je mikrotalasna peć, a ja ipak najviše volim ulogu degustatora. Svaštojed sam, što se može videti na slikama, tako da se može reći da uživam u hrani.