Porodični Magazin

Čovečanstvo je propustilo još jednu priliku...

Prateći stope svog oca, velikog jugoslovenskog glumca Dragana Zarića, Ivan je u mladosti takođe započeo glumačku karijeru. Mogli smo da ga gledamo u velikom broju filmova i TV serija, između ostalog i u vrlo popularnim Ubicama mog oca. Naše poznato TV lice, Ivana Zarić, njegova je supruga sa kojom ima dve ćerke. Iz razgovora sa njim, stiče se utisak da se sa velikom strašću posvetio, kako profesionalnom pozivu, tako i svojoj porodici.

U kojoj meri je otac uticao da počnete da se bavite ovim poslom? Da li smatrate da je u vašem poslu prednost biti dete iz glumačke porodice? 

Verujem da na svakoga presudan uticaj ima porodica, kroz vaspitanje koje nam u prvim godinama života postavi temeljne osnove za ceo život, a onda kroz njih dolazimo i do odabira profesije. Često zanemarujemo koliko deca upijaju sve što se događa oko njih i koliko je važan uticaj onoga što roditelji i okolina prvo rade, a onda i govore. Čini mi se da moj otac nije imao želju da mu se deca bave glumačkim pozivom, ali kada smo krenuli tim putem, pokušavao je samo da nam pomogne. U ovom poslu, pomoć se svodi na savet. Sve ostalo je biranje životnog puta i shvatanje života iz kog onda proističe način bavljenja poslom. Biti dete iz glumačke porodice ne mora biti prednost. Ona zavisi od toga kakav je roditelj. Moj otac je bio strog prema sebi i to je prenosio i na nas u poslu, tako da verujem da me je to više koštalo, nego što mi je donelo.

U kakvim ulogama se najbolje osećate? 

Najbolje se osećam u ulogama koje me provociraju, gde je početak relativno poznato i udobno mesto, ali se kraj uloge ne nazire. Uvek sam glumu doživljavao kao timski posao i publika često zaboravlja koliko je važan dobar reditelj i kakva krila daje igra sa kolegama. Vrlo često nas stave u ono što mi zovemo “fioka” i traže da iznova igramo ono što smo već dobro odigrali. To je udobno, ali za glumce nije dobro. Na kraju se završi tako što publika pomeša serije. Žao mi je što nema više hrabrosti da se reskira, pa makar i promaši. Naravno da razumem da živimo u vremenu gde je takav pokušaj skup i da je sa stanovišta producenta bolje igrati na „sigurnu kartu“. Baš zbog toga me jako raduje kada vidim hrabrost u scenariju, režiji, produkciji i ponajviše - glumi.

Kako vi, kao glumac, i vaša supruga, kao televizijski voditelj, gledate na vaspitanje i usmeravanje dece u kasnijem životu u smislu odabira profesije?

Mislim da će svaki roditelj imati neku ideju ili želju za profesiju svog deteta, ali isto tako mislim da je potpuno pogrešno da on to bira. Isto kao što bi bilo pogrešno da bira životnog partnera... Mi, kao roditelji, reći ćemo šta mislimo, a još više ćemo deci to pokazati svojim životom. Na njima je da biraju i ubiraju plodove svog izbora.  

Svesni smo činjenice da je pandemija korona virusa u velikoj meri uticala na naše živote. Kako vi posmatrate sve to što nam se događa, sa stanovišta roditelja, glumca i građanina ove zemlje?

Što se tiče pandemije korona virusa, čini mi se da je moja generacija u najtežoj poziciji. Razapeti smo brigom za prethodnu i buduću generaciju. Trudimo se da zaštitimo svoje roditelje i decu, onoliko koliko je to u našoj moći. Što se posla tiče, mislim da nikome nije lako i da će se posledice, na žalost, tek videti. Čini mi se da je čovečanstvo propustilo još jednu priliku da se miri i ujedinjuje. Nadam se ćemo ipak nešto naučiti iz svega ovoga.  

Gde ćemo moći da vas gledamo u narednom periodu? Imate li neke projekte u izradi ili najavi?

Uskoro ćete moći da me gledate u novoj, drugačijoj ulozi, u tragikomičnoj drami „Klan“, koja će se emitovati na Superstaru i RTS-u. Scenario i režiju potpisuje Slobodan Skerlić. Aleksandar Dimitrijević i Nedim Nezirović igraju glavne uloge. To su dva talentovana i dobra mlada glumca i uz njih mnogo novih lica.

Sve naše sagovornike obavezno pitamo da li i šta vole da kuvaju. Da li ste i vi podlegli globalnom “home cook” trendu ili sve prepuštate supruzi? 

Nisam podlegao globalnom „home-cook“ trendu, pošto kuvam od mladosti. Uvek sam voleo da se „igram“ u kuhinji, a tako je i dan danas. Najviše volim da kombinujem recepte i prilagođavam ih sebi i svojoj porodici, tako da sad svo četvoro kuvamo „slobodnim stilom“. Niko se ne buni, svi smo zadovoljni.