Porodični Magazin

Ovih januarskih zimskih dana, kada smo još opijeni prazničnim raspoloženjem, vodimo vas na mesto koje se savršeno uklapa u to emotivno stanje, i teritorijalno i duhovno.

Ovog puta, idilu smo pronašli u prirodi. Dobro ste čuli. Restorane i uživanje u kućnoj varijanti zamenili smo prirodom; Ali pazite, ne onom komercijalizovanom, već onom romantičnom.

Kao dlanom o dlan, stigli smo i do praga Nove godine. U svom tom trčanju za obavezama i povremenim zadovoljstvima, potpuno smo izgubili pojam o vremenu. A vreme kao vreme, radi svoj posao - teče.

Iako je bilo podne i očekivala se graja i gungula radnog dana u jednom poznatom gradu, posle par stepenika sam stigla do dvokrilnih drvenih vrata, gde me je sačekalo iznenađenje i obaveštenje: „Pauza“. Dobro došli u mirnu vojvođansku varoš sa duhom prošlih vremena.

Dok smo se spremali za kišni novembar, našli smo se u dugom miholjskom letu. Pravi greh bi bio ne iskoristiti te sunčane dane obojene najlepšim bojama jeseni. Zaputili smo se na onu stranu Dunava, u najveći i najstariji park u Novom Sadu – KAMENIČKI.

Ko nije bio u njima ili nije čuo za njih, biće ubeđen kako je autor pogrešio slovo u naslovu ovog teksta. Druga, još češća pretpostavka jeste da su ovo objekti u kojima se pije pivo.

I tako, oprostismo se sa još jednim letom, iscrpljujućim vrućinama i koferima. Neko se vratio u školsku klupu, neko u smenu, a neko ispred tv-a.

Znate ono kada su Lalu hteli da pošalju u rat, a on kaže „Nemojte mene, ja ću se o’ma’ pomiriti.“ Tako vam je i samnom ovog puta.

Sa prvim zvukom školskog zvona polako postajemo svesni da je jesen na pragu. Obilje boja, sveže septembarske noći, miris grožđa i ukus vina nalažu nam da se ubacimo u novi mod uživanja.

Na samoj obali Dunava, ušuškano u lipovu šumu Nacionalnog parka Fruška gora, smešteno je malo sremsko selo Čortanovci. Ono je još jedan primer kvaliteta nad kvantitetom. Za ovo selo vežu se mnoge zanimljive informacije.

 Ako znate da se ovde nalazi  1100 biljnih vrsta, da se 13 vrsta može naći samo na ovom području, da je Pančićeva omorika jedna od njih i da bez problema možete doći ovde, boraviti u zaštićenoj prirodi i uživati u  njoj, da li je dovoljno dobar razlog da baš tu provedete godišnji odmor.

Patrijašijski dvor, Saborna crkva Svetog Nikole, Katolička crkva Svetog trojstva, najstarija gimnazija u Srbiji, čuvena Karlovačka, Magistrat, Bogoslovija, Stefaneum, romantična Česma četiri lava. Sve su ovo objekti koje ne možete ne primetiti. 

Stiže nam polako leto, a sa njim i glava u koferu.  Energija je na izdisaju, koncentracija na kratkom štapu, a posao, nužno to bilo ili ne,  završavamo na mišiće.

Buđenje prirode, obilje boja, autentični cvrkut ptica i za promenu sve češći osmeh na licima slučajnih prolaznika više je nego dovoljan motiv za opuštanje.

Manasija - Resavska pećina – Ravanica, poznato vam je? Sigurna sam da sada evocirate uspomene sa školskih eksurzija... „To je ona ekskurzija, kada sam bio zaljubljen u Biljanu.“ ili  „Kada je Miloš zamalo ostao u manastiru.“

Bio je to naizgled jedan običan prozor u staroj gradnji sa pogledom na mali gradski park. Pred njim su se mešali različiti ljudi sa različitim pričama, ali sa jednom zajedničkom stavkom - svi su bili deo tog parka.

Kako u Srbiji da pronađete mesta na kojima biste proveli svoj godišnji odmor, dan, par sati? Na mom blogu biće predstavljana interesantna mesta, lokaliteti, bez nekog smislenog reda, ali sa akcentom na pronalaženju mesta idealnih za vikend ili izlet u i po Srbiji.