B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Neću to da obučem!

autor: Gomex | 12.09.2019
Neću to da obučem!

“Neću to da obučem, hoću ovo” je rečenica koja se u nekim porodicama često čuje. Ponekad dete neće da izađe iz kuće dok nije obuklo ono što je naumilo. Čak iako je mama sve unapred spremila dete to jednostavno ne želi da obuče. Kako je pri izlasku obično svaki minut važan da bi se stiglo na vreme svakako je potrebno izbeći ovakve situacije. Ali kako? I kada uopšte postaje važno šta će da obuku?

Razvoj osećaja samostalnosti

Imajte na umu da su deca odlični posmatrači, kao i da veoma rano žele da pokažu svoju nezavisnost od roditelja. Iz godine u godinu dete razvija osećaj samostalnosti i mnogo je znakova koji to pokazuju.

Do treće godine nezavisnost se odnosi pre svega na praktična pitanja. U ovom uzrastu dete želi sve da radi samo (da se oblači, da jede i sl.) da bi pokazalo mami i sebi da je „veliko”. Između 4. i 5. godine postaje važno i njegovo mišljenje, pre svega o stvarima koje ga interesuju - gde ići, šta jesti i, u mnogim slučajevima, šta obući. Do 3.-4. godine dete ne zanima previše tip odeće koju nosi. Ono, ipak, može da pokaže naklonost ka jednom odelu u odnosu na drugo. U ovom periodu glavni kriterijumi su udobnost i funkcionalnost. Oko 5. godine većina dece je razvila sopstveni ukus u oblačenju. Vreme provedeno u obdaništu pruža detetu priliku da posmatra drugu decu i primeti razlike i karakteristike njihovog oblačenja.

Ovi detalji doprinose formiranju ukusa pa se detetu dopadaju određene forme, boje, tip odela. Uobičajeno je da se primećuje više kod devojčica koje, ne samo da imaju urođenu predispoziciju ka lepom, već im i društvo od malih nogu usmerava pažnju na izgled (“kako si lepa”, “kako imaš lepu haljinu”, “ličiš na pravu princezu”).

 Koliko je “biti u trendu” potreba dece?

Bilo da se radi o devojčicama ili dečacima sve više i više roditelja pridaje veliki značaj spoljašnjem izgledu i odeći koju će dete da obuče. Faktor “moda”, konstantna izloženost reklamama i upoređivanje sa drugima stimulišu ovaj rastući trend uz rizik da ga prenesu na dete koje bi moglo da se oseća uslovljenim do te mere da ne želi da ide u školu ili na rođendan ako nema baš taj duks ili te cipele kao njegov drugar.

Kako bi se izbeglo da interesovanje za modu postane opsesija i izvor nepotrebna brige za dete, potrebno je da budete umereni od samog početka i kontrolišete ovaj zanimljiv impuls postavljajući sebi pitanje - koliko je “biti u trendu” potreba odraslih a koliko dece?

Još jedna česta greška je verovanje i očekivanje da će detetu uvek da se svidi izbor roditelja. Odlučivanje za jedno a ne za drugo odelo predstavlja način na koji dete pokušava da izrazi svoju različitost. Iz ovog razloga dobro je da se ima u vidu i detetovo mišljenje (ali i vaše) i da se i ono uključi u izbor odeće. Jer ne zaboravite da se dete i po tom pitanju ugleda na roditelje, pa ako oseti da vi odmah menjate svoje atentične stavove, može i to da prihvati kao model ponašanja.