B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Što je u svetu pikant, to je kod nas KULEN!

autor: Gomex | 07.11.2019
Što je u svetu pikant, to je kod nas KULEN!

Približava se sezona slava i novogodišnjih i božićnih praznika, koje je teško zamisliti bez ovala punih suhomesnatih proizvoda, gde se kulen obično servira u kombinaciji sa nekim od sireva blagog ukusa, koji posebno dobro ističu njegovu pikantnu notu.

Prve asocijacije na kulen su njegov ljutkast ukus i začini koji ga karakterišu, kao i sve one sjajne gastronomske kombinacije u kojima smo navikli da ga konzumiramo. Sjajno se slaže sa svežim povrćem, ali i povrćem iz zimnice, obožavamo ga u picama, toplim sendvičima i mnogim drugim jelima...

Najčuveniji gastronomski proizvod Panonske ravnice

Tradicionalno se pravi baš u ovim krajevima - u Vojvodini (u Sremu i Bačkoj), kao i u Slavoniji i Baranji, gde je još poznat i pod nazivom „kulin“. Najčešće je težine između sedamsto grama i jednog kilograma..

Kulen je jedan od najčuvenijih gastronomskih proizvoda Panonske ravnice i recepture su prilično slične, ali opet svaki kraj ima svoje male tajne. Bilo da je bački, sremski, baranjski ili slavonski, kulen se tradicionalno pravi od najboljeg svinjskog mesa - od buta, plećke i vrata - sa kojih su odstranjeni viškovi masnog i vezivnog tkiva. Zavisno od podneblja, dodaje se i malo dobre tvrde slanine (od 10 do 20%), a svakako so (oko 2%), najkvalitetnija ljuta i slatka mlevena paprika (3-4%), koja kulenu daje boju, zatim biber i ponegde beli luk, malo ruma i šećera. Pre pojave mašina za mlevenje, meso za kulen se sitnilo nožem, a čak i danas se isključivo ručno meša.

Meso se nakon punjenja u kobasice nosi u pušnicu gde se kulen dimi hladnim dimom od bagremovog ili bukovog drveta (po nekim receptima preporučuje se i drvo koštičavog voća), posle čega sledi sušenje i zrenje na hladnom mestu, izloženom strujanju vazduha, najmanje tri do četiri meseca, uglavnom tokom zime i ranog proleća.

Proces sušenja i dimljenja pokazao se kao odličan za konzerviranje. Sušeno i dimljeno meso u tom procesu moglo je da sačuva većinu nutritivnih kvaliteta, dajući pri tom mesu kulena karakteristična svojstva poput specifične boje, mirisa i ukusa.

Po jednoj svinji jedan kulen

U prošlosti se po jednoj svinji, proizvodio samo jedan kulen, a njegova potrošnja bila je povezana sa posebno važnim društvenim i porodičnim događajima kao što su žetve, venčanja, rođenja i krštenja.

U Vojvodini postoje različite vrste kulena, a ukus varira zavisno od predela ili mesta gde se pravi. Neki od najpoznatijih su: Bački, Sremski i Petrovački kulen. Za ozbiljan stav o tome koji je najbolji, potrebne su višemesečne degustacije.