B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

O sladoledu i sreći

autor: Gomex | 02.08.2018
O sladoledu i sreći

Veliki broj ljudi na hranu gleda kao na izvor sreće, a ne samo kao način da pobedi glad. Neki više vole slatkiše, neki se drže slanih obroka... Neke od namirnica naše telo mogu pokrenuti da luče određene hormone i na taj način promeniti naše raspoloženje.

Sladoled je jedan od omiljenih slatkiša, koji konzumiramo tokom celog života. Najčešće leti, iako se može jesti i služiti u bilo koja doba godine. Nije bitno koliko godina imamo, na sladoled ćemo uvek reagovati pozitivno.

Međutim, nikada ne razmišljamo da li zapravo postoji neka konkretna veza između našeg ushićenja i sreće, pre i nakon što pojedemo sladoled? Odgovori postoje u nauci, pa tako i u našim telima i njihovom funkcionisanju! Serotonin, koji se naziva “hormon sreće ili zadovoljstva”, zapravo je neurotransmiter koji prenosi informacije od jedne do druge nervne ćelije. Kada ga ima manje u organizmu ili kada se istroši, nastaju oblici depresije ili anksioznost.

Ono što je dokazano je da određeni sastojci sladoleda kao što su čokolada, kakao ili voće, direktno utiču na nivo serotonina našeg mozga, pa tako i na raspoloženje. Centri za zadovoljstvo u našem mozgu odgovorni su za ovu pojavu koja nam automatski stavlja osmeh na lice i posle lošeg i napornog dana. U celoj igri raspoloženja nalazi se i endorfin, koji je hormon koji se dodatno proizvodi u ekstremnim situacijama za koje naš organizam nije bio spreman. To mogu biti jako teške i stresne životne situacije, poput saobraćajne nesreće, ali i obična svađa.

Ako ste ikada posle stresnog dana na poslu, fakultetu, ili nakon konflikta sa dragom osobom imali potrebu da pojedete sladoled ili nešto slatko, ovo je upravo dokaz te veze između raspoloženja i hrane. Pored toga što utiče na raspoloženje, konzumiranje sladoleda i nivoa hormona u organizmu dovode u vezu još nekoliko stvari. Sladoled nam kao slatkiš može dati dodatnu energiju, a ako smo sa druge strane pod stresom, kao što je pomenuto, imaće smirujući efekat. Niži nivo šećera u krvi može voditi ka blagoj depresiji, a konzumacija sladoleda to dovodi u balans.

Svako će, dakle, u zavisnosti od trenutnog stanja tela i duha imati drugačije potrebe za sladoledom. Ono što je sigurno je da će vam u bilo kom trenutku popraviti raspoloženje i dati dodatnu energiju da nastavite dan. Možda je i ovo jedan od odgovora na pitanje zašto u filmovima posle raskida jedu sladoled, u nadi da će suze utopiti ovom hladnom poslasticom.

Istraživanja su pokazala da se tokom godine u Evropi prosečno pojede 7,2 litra sladoleda po glavi stanovnika. Međutim, isto istraživanje pokazuje da se najviše sladoleda tokom godine ne pojede u toplim mediteranskim zemljama već upravo suprotno, najveći konzumenti sladoleda u Evropi su hladne skandinavske zemlje. Prednjače Norveška i Švedska čiji građani pojedu godišnje prosečno 15,2, odnosno 14 litara sladoleda po glavi stanovnika. Ova statistika ukazuje da se u hladnim zemljama na severu Evrope sladoled ne jede samo leti, već tokom cele godine.

U Srbiji vlada drugačije mišljenje pa većina sladoled konzumira samo kada je napolju toplo.